LIČNI STAV
Zar za zaslužne sportiste nema mesta u Aleji zaslužnih građana?!
Kada sam počeo da pratim rvanje, a tome ima godina jedan od prvih, pravih, šampiona kojeg sam upoznao bio je Branko Martinović. Ipak, godine su prolazile a kao novinar, izveštač, fotograf sa, skoro svih, domaćih takmičenja – pogotovo u Beogradu (sada nemam vremena za priču o inostranstvu) imao sam prilike da se vidim, pozdravim sa Martinovićem i razmenim po koju.
Branko Martinović uvek je delovao skromno bio je spreman da objasni svaki potez mladih takmičara pored strunjače, bio spreman da nekog “tamo” klinca poduči rvačkom potezu. I uvek je bio pozivan na takmičenja a I rado se odazivao.
Ipak, Branko Martinović je bio rvačka legenda… Bio je Beograđanin, Srbin, Jugosloven… Bio je rvač… Imao je veliku porodicu, porodicu vezanu za strunjaču… Znači bio je sportista I to sportista za primer mnogim generacijama koje su stasale na prostoru eks Jugoslavije.
Znači Branko Martinović je zadužio beogradski i srpski sport rezultatima. Branko Martinović je sportista kojim bi trebalo da se ponose svi od Rvačkog saveza Beograda, Rvačkog saveza Srbije, Sportskog saveza Srbije, Olimpijskog komiteta Srbije i Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Izgleda da je Branko Martinović pogrešio sport a u jednom od najtežih bio je jedan od najboljih….
Bio je najbolji kada su se smejali košarkašima, kada vaterpola nije bilo, kada su se cenili boks, rvanje i fudbal i kada su samo ta tri sporta punila tribine, ma gde god su se održavali. Napomena, ovo nije hejtovanje niti jednog sporta već dokaz koliko je Branko Martinović učinio za Beograd, Srbiju I Jugoslaviju a ipak je on doneo prvu olimpijsku medalju u rvanju za Jugoslaviju.
Mnogi bi rekli … pa šta, ali smatram da je Branko Martinović bio osoba koja je zadužila srpsku prestonicu, ne u književnosti, nauci, glumi, atletici ili vaterpolu već u rvanju… Nije bio političar već rvač a to je dokazao i kada je završio sportsku karijeru…. Bio je trener i iznjedrio je veliki broj rvača koji su mu i dan danas zahvalni… Bio je sudija i bio je pravedan i zbog toga za njega nema mesta u Aleji zaslužnih građana…
Šta je Aleja zaslužnih građa?!
To je samo parcela na Novom grodblju gde se sahranjuju građani koji su zadužili jugoslovenski (onomad) i srpski narod… Tu su sahranjeni Paja Jovanović, Radivoj Korać, Ivo Andrić, Ivan Stambolić, Ljubinka Bobić, Zoran Radmilović, Zoran Đinđić, Ljuba Tadić I među poslednjima Franjo Mihalić. Prema informacijama koje sam dobio na globalnoj mreži (internet) dozvolu da se tu sahrane mora da odobri Skupština grada Beograda i gradonačelnik Beograda.
Ovo je izgleda dovoljno…
Dovoljno je videti da Branko Martinović kao jedan od najboljih sportista u srpskom rvanju nije bio dovoljan za aleju zaslužnih građana, izgleda da je pogrešio sport….
Nikada nećemo znati…
Branko Martinović će biti sahranjen na Novom groblju u Beogradu 2. marta u 16,00 časova a opelo je zakazano za 15,30.
DA SE PODSETIMO SPORTSKE KARIJERE BRANKA MARTINOVIĆA
Rvačku karijeru je započeo 1948. u FD Metalac (kasnije OSD Beograd), a nastavio od 1950. u SD Železničar iz Beograda. Od 1957—60 i od 1963—65. bio je sedam puta prvak Jugoslavije u lakoj kategoriji.
Na Olimpijskim igrama 1960.u Rimu osvojio je u lakoj kategoriji srebrnu medalju, prvu jugoslovesnku olimpijsku medalju u rvanju, a četiri godine kasnije u Tokiju u perolakoj kategoriji bronzanu.
Na svetskim prvenstvima u rvanju učestovao je tri puta 1958. u Stokholmu , 1961. u Jokohami (osvojio bronzu) i 1963. u Helsinborgu, na evropski prvenstvima takođe tri puta 1966. u Esenu (bronza), 1967. Minsku(četvrti) i 1968. Vasterosu. Šest puta je učestvovao na balkansim igrama i na svim je osvojio medalju: 1958. i 1960. srebrnu, 1961, 1963. i 1965 zlatnu, a 1966. srebrnu. Na mediteranskim igrama učestvovao je samo jednom 1963. u Napulju i pobedio.
Do kraja karijere 1968 u 920 borbi pobedio je 794 puta.
Martinović je bio član Izvršnog odbora Rvačkog saveza Jugoslavije i trener Rvačkog kluba Železničar iz Beograda. Zaslužni je sportista Jugoslavije.
Leave A Comment