D.Bajić:Lobiraćemo za Zakon o kinematografiji

D.Bajić:Lobiraćemo za Zakon o kinematografiji

 

Predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije (FCS) Darko Bajić izjavio je Tanjugu da je zadovoljan obećanjima u vezi sa donošenjem Zakona o kinematografji, ali da će i sami filmski radnici tome morati da doprinesu, čak i lobiranjem u Skupštini Srbije.

Bajić je podsetio da se ovaj zakon čeka još od 2003. godine, kada je predložen jedan od nacrta.

-Ne znam zbog čega je toliko dugo prošlo, a još uvek zakon nije do kraja završen. Sada se dogovaramo oko još nekih članova. Zakon bi trebalo da krene u proceduru od septembra u Skupštini Srbije – rekao je poznati reditelj i producent na Paliću, gde prisustvuje festivalu evropskog filma.

Bajić je izrazio uverenje da će se u proces uključiti svi filmski radnici, jer za to postoji intencija novoosnovane asocijacije filmskih reditelja, kao i asocijacije snimatelja i udruženja filmskih radnika i filmskih umetnika.

-Po prvi put celokupna komuna ljudi koji se bave filmom u Srbiji odlučila se na jedan korak ka stvaranju zakonskih odnosa u kinematografiji i omogućavanju da se kinematografija vrši na profesionalnom nivou – rekao je on.

Bajić je dodao da je izuzetno zadovoljan dosadašnjim obećanjima.

-Siguran sam da ćemo svi zajedno morati da doprinesemo da zakon bude izglasan, ako je potrebno i lobirati delegate u Skupštini – izjavio je Bajić.

On je ocenio da domaća produkcija izgleda solidno i da je lično zadovoljan rezultatima svojih studenata, ali da se mora napraviti sistem koji će omogućiti kontinuitet autora i produkcije.

-To podrazumeva i stimulaciju kvaliteta filmova i stimulaciju bioskopske mreže koja je nestala.

Od novog zakona očekuje se da omogući mnogo veća sredstva, i to svake godine, kako bi bila bar na nivou onoga što imaju, na primer u Hrvatskoj, rekao je čelnik FCS-a.

Bajić je najavio i strategiju ozdravljenja srpske kinematografije da bi se napravila osnova za profesionalno bavljenje kinematografijom.

Prema njegovim rečima, kao osnovni element u strategiju mora da se ugradi redosled koraka, oko strategije treba da se grupišu profesionalci koji dobro poznaju i krizu i funkcionisanje srpske kinematografije, da se konkretizuju problemi i da se rešavaju jedan po jedan.

Važno je i da se ozakoni rad FCS-a, da ta institucija dobije svoju autonomnost, a da sa udruženjima i asocijacijama filmskih radnika i umetnika ima stalnu komunikciju koja će omogućiti da se stvari ispravljaju u hodu i da se vrlo precizno određuje šta je goruća tema, kazao je Bajić.

On je ocenio da smo sada, „pošto je 15 godina sve pušteno niz reku, došli do toga da je srpska kinematografija oštećena kroz nemogućnost autora da imaju kontinuitet, nemogućnost mladih da rade filmove, da su uništeni bisokopi, kao i tehnička baza Avala filma“.

Bajić je dodao da su mnoga filmska preduzeća, poput Dunav filma, privatizovana i da je ono što je filmsko blago i baština srpske kinematografije ostalo odvojeno od društva.

-To je čitav splet stvari koje se moraju rešiti. To podrazumeva strategiju i ja tokom ovih meseci, do septembra, pozivam sve filmske radnike i pozivaću ih u FCS da dođemo do zajedničkih konkretnih predloga za akciju. Mislim da je 15 godina previše dugo vreme u kojem filmski radnici nisu reagovali na pravi način – rekao je Bajić.

Suština čitave priče jeste da bolje stanje u srpskoj kinematografiji nije samo ideal, ali ljudi koji se bave filmom moraju da se okupe i dogovore, da projektuju svoju budućnost. Bez toga će srpska kinematografija biti samo na pozitivnoj nuli na kojoj se sada nalazi, zaključio je Bajić.