Roman Ju Nesbea „Policija“

Za poklonike detetkivskog žanra evo prave poslastice: najnoviji roman skandinavskog, tačnije, norveškog majstora krimića Jua Nesbea „Policija“, koji je, kao i svih prethodnih osam, objavila „Laguna“.

To su sve romani iz serijala u kome je glavni lik inspektor-istražitelj krvnih delikata Hari Hule koji je stekao kultni status među milionima čitalaca u svetu, jer se Nesbeovi romani sa Huleom kao centralnim likom, štampaju u tiražima koji premašuju 20 miliona primeraka.

Umesto da čitaocima dosade Huleove istrage, njegova popularnost stalno raste i to u celome svetu, pa je najnoviji naslov „Policija“, za nešto više od godinu dana otkako se pojavio, prodat u više od 23 miliona primeraka.

Njegov duhovni „otac“ Nesbe ne samo da prodaje sve više primeraka svog serijala već stalno povećava obim svojih knjiga pa je „Policija“ dostigla impozantne 582 strane.

Ono što najviše iznenađuje to je literarni kvalitet najnovijeg romana koji daleko prevazilazi skromne kriminalističke priče sa puno poznatih klišea i prerasta u autentičnu beletristiku, jer pored obaveznog Hulea koji se sada pojavljuje kao profesor Policijske akademije rešen da se oslobodi poroka (alkohol, droga) njega okružuje čitava galerija izvanredno komponovanih likova.

Nesbe se ovoga puta poigrava sa čitaocima, jer do polovine knjige nema ni traga od Hulea, ali zato poput slikara minijaturta minuciozno predstavlja celu armiju detektiva, forenzičara, psihologa, gradskih funkcionera, njihove porodice, ljubavnice, prljave rabote pokazujući onu ružnu stranu norveške građanske klase koja se ne ustručava da koristi korupciju , intrige, ubistva. samo da bi prikrila skandale, omogućila unapređenja i zgrtala pare.

Zanimljiv je i koncept komponovanja ove knjige jer tek negde oko polovine knjige na scenu stupa Hari Hule koji je ipak rešio da krene u lov na serijskog ubicu koji ubija policajce. Hule je sakupio dovoljno dokaza da sumnja da je i ubica iz redova policije ali najmanje sumnja na kolegu za koga se ispostavlja da ke baš on serijski ubica. Sve do kraja radnja je ravna vožnji najluđim toboganom koji toliko veže pažnju čitaoca da i ne primećuje kako vreme prolazi.