Promocija knjige: „Misliti zajedno: prepiska između Elizabete i Dekarta“ 18. novembra u Domu omladine

Promocija knjige: „Misliti zajedno: prepiska između Elizabete i Dekarta“ 18. novembra u Domu omladine

 

Ciklus: PROMOCIJE

Četvrtak, 18. novembar – Sala na I spratu Doma omladine Beograda u 19:00

Priredila: Jasna Šakota-Mimica

Izdanje: „Službeni glasnik“

Govore: Radmila Sajković, Predrag Milidrag, Jasna Šakota – Mimica, Nenad Daković

 

Prvi put na srpskom jeziku objavljuju se sva sačuvana pisma koja su u toku sedam godina međusobno razmenili Rene Dekart i princeza Elizabeta od Boemije. U toj prepisci, koja se odvijala sredinom sedamnaestog veka, potkraj Tridesetogodišnjeg rata, najsloženiji filozofski problemi prepliću se s njihovim ličnim viđenjem događaja, običaja i navika onoga vremena.

 

Ovo dvoje korespondenata o mnogo čemu govore različito, ali razlog tome nije različitost njihovih polova, niti pak pozamašna razlika u godinama, a najmanje različito poreklo i položaj koji su kao princeza i filozof imali u ondašnjem društvu. Oni su istog obrazovanja i pođednake sposobnosti da shvate probleme o kojima raspravljaju. Pa iako na stvari gledaju istim očima, Dekart i Elizabeta ih ne osećaju na isti način. Njihova pisma pokazuju da razum koji ih čini jednakim ne povlači za sobom i jednakost u senzibilitetu, jer njih dvoje nemaju isti „osećaj za svet“, ma koliko se činilo da ga na istovetan način razumevaju.

 

Većina istoričara filozofije zna za prepisku između Elizabete i Dekarta samo po problemu koji je princeza nametnula filozofu, a koji se ticao odnosa duše i tela. Malo kome je, međutim, poznato da se njihova pisma dotiču mnogih tema: onih iz geometrije, fizike i medicine, baš kao i etičkih i političkih pitanja. Nesumnjivo, njihova korespondencija svedoči o nastajanju i previranju nekih Dekartovih filozofskih zamisli, ali daleko više otkriva koliko je njegova prijate- ljica bila obrazovana i nadarena, zbog čega samo možemo žaliti što jedna takva žena, osim svojih pisama, za sobom nije ostavila nijedno filozofsko delo. (Jasna Šakota Mimica)

 

Dr Jasna Šakota Mimica odavno je stekla zapaženo mesto u krugu naših značajnijih filozofskih delatnika. Svojim autorskim tekstovima, prevodilačkim radom, kao i radom na priređivanju značajnih dela iz svetske filozofske literature ona već godinama suvereno baštini onaj prostor istorijsko-filozofske obrazovanosti u nas koji ne samo da nije dovoljno obrađivan i da mu nije poklanjana potrebna i dužna pažnja, nego bi se moglo reći da je svesno zaobilažen. Taj problemski prostor, prema kriterijumu vremenskog trajanja, zahvata polovinu cele istorije evropske filozofije, jer se faktički proteže od rane hrišćanske patrističke filozofije, zaključno s prosvetiteljskom filozofijom, sve do filozofije Imanuela Kanta. Na celom tom problemskom prostoru Jasna Šakota Mimica kreće se tako da pokazuje dublje razumevanje stvari filozofije, izuzetnu obaveštenost i upućenost u celi niz vrlo kompleksnih filozofskih pitanja. Poznavanje stvari filozofije praćeno je kod kandidatninje odgovarajućim i potrebnim pedagoškim kvalitetima.