Taština, strah i laka dobit iza skoka prodaje umetnina

Novi milijarderi vođeni taštinom, lako zarađenim novcem ali i potragom za sigurnim investicijama, podigli su savremeno umetničko tržište do novih visina.
Kolekcionari umetničkih predmeta bili su vest broj jedan kada je u sredu uveče Sotbi organizovao najveću aukciju u svojoj istoriji i oborio rekord sa 105 miliona za delo Endija Vorhola.
Dan ranije, menadžeri hedž fonda, naftni prinčevi i oligarsi telefonski su se nadmetali u Kristiju za „Tri studije Lusijena Frojda“ Fransisa Bejkona koje su prodate za rekordnih 142,4 miliona dolara. Ta prodaja shvaćena je kao test zdravlja svetskog tržišta umetnina.
I tržište je položilo test. Zahvaljujući, kažu konsultanti i menadžeri, povećanju kaste superbogatih kolekcionara od kojih mnogi dolaze iz Azije, sa Bliskog istoka i Rusije.
„Iako su mnogi predmeti skupi, i dalje imamo malo kupaca a retki su oni iz Amerike“, kaže Abigejl Ašer, partner u konsultantskoj firmi „Gugenhajm, Ašer i saradnici“.
U Sotbiju i Kristiju bila je uzavrela atmosfera, kažu insajderi, kada se videlo koliko su ljudi voljni da plate za ponuđena umetnička dela. „LJudi očigledno nisu završili sa pražnjenjem svojih džepova“, rekla je Rojtersu Elizabet Džejkobi koja sa majkom vodi umetničko-konsultantsku firmu BSJ .
Džefri Gundalh zadužen za investicije u menadžerskoj firmi „DablLajn“ i kolekcionar umetnina kaže da nikada nije video ovakvo tržište. On smatra da tržište kontroliše „mali segment populacije iz određenih ekonomija u razvoju“ gde ljudi „ne veruju svojoj valuti i stabilnosti“ svojih ekonomija.
„Trenutno ima mnogo novih bogataša i dovoljno je svega šačica novih milijardera iz Kine, na primer, da značajno utiču na tržište“, rekao je jedan menadžer koji je želeo da ostane anoniman.
Novi milijarderi sada moraju da se bore za umetnička dela sa bogatašima iz naftnog sveta. Superbogati kupci umetnina na Zapadu možda imaju slične ekonomske strahove posle finansijske krize 2008.
Dok Evropom vlada niska inflacija a u SAD se primećuje blag ekonomski oporavak, mnogi ekonomisti strahuju da će godine „kvantitativnih olakšica“ iz američkih federalnih rezervi za stimulisanje ekonomije na kraju dovesti do rapidnog skoka cena. A čak i da do toga ne dođe, sva ta „laka lova“ mogla bi da izazove gubitke na berzi.
Cene slika držale su se čvrsto tokom takozvane Velike recesije budući da su zahtevi kolekcionara dolazili sa mnogih strana.
„Zahvaljujući kvantitativnim olakšicama, tržište je dosta likvidno a svedoci smo trenda da se investitori više ne odlučuju za klasična sredstva ‘štednje’ poput menica nego se okreću komercijalnim nekretninama i umetničkim delima“, kaže Čarls Gradante, menadžer u finansijskoj savetodavnoj firmi Henesi grup.
Pa ipak, potražnja savremene umetnosti kao „utočišta“ za investiranje izazvala je čuđenje kod onih koji smatraju da vrednost te umetnosti nije proverena, naročito u poređenju sa klasičnim delima.
„Današnje savremeno umetničko tržište je šire nego što je bilo a raste i broj zainteresovanih, bogatih kupaca. Ali gde je tu vrednost“, pita ekspert Džim Grant.
Protekle sedmice oboren je još jedan aukcijski rekord kada je besprekorni roze dijamant veličine šljive „Ružičasta zvezda“ prodat u Ženevi za 76,3 miliona švajcarskih franaka (83,02 miliona dolara) oborivši tako rekord na aukciji dragog kamenja.
Za najbogatije, umetnost je elegantnije „utočište“ za njihove investicije. Opipljiva je, prenosiva i otporna na inflaciju i previranja tržišta.
„Postoji grupa superbogatih. Oni kupuju super jahte, super privatne avione…Cene umetničkih dela to odražavaju. Razlika između tržišta nekretnina i umetnina je da se na njih gleda kao na alternativno sredstvo dok su ostalo igračke“, rekao je privatni diler umetninama koji je želeo da ostane anoniman.
Gradante smatra i da bi interesovanje za umetnička dela moglo da dovede do smanjenog interesovanja za „ikonu“ investiranja – zlato – jer se u njemu ne može uživati kao u slici.
Menadžeri hedž fondova dugo su u „ljubavnoj vezi“ sa umetničkim svetom, delom i zbog toga što je zabavno praviti se važnim.
Kancelarija Džona Polsona ukrašena je delima Aleksandera Kaldera, Džulijan Robertson ima nekoliko Pikasovih radova a Stiven A. Koen može da se pohvali skulpturom Džefa Kunsa u svom domu u Konektikatu.
Neki investitori koji vole umetnost idu i korak dalje i kupuju aukcijske kuće.
Milijarder Danijel Leb je sa Mikom Mekgvajerom iz Markato kapital menadžmenta kupio deonice u Sotbiju i sada aukcijsku kuću sa viševekovnim istorijatom, forsiraju da poboljša svoje „knjige“ i adaptira se na drugačije ukuse kupaca i postane aktivnija u privatnim prodajama.
Od kada su ovi investitori počeli da traže promene u junu, Sotbijeve akcije skočile su 20 procenata. Leb je bio primećen na aukciji u Kristiju ali se ne zna da li je kupovao ili prodavao neko umetničko delo.