Dokumentarac o Rundeku i Kargu u Beogradu u ponedeljak 8. novembra

Dokumentarac o Rundeku i Kargu u Beogradu u ponedeljak 8. novembra

 

Dokumentarni film o Darku Rundeku i njegovom Kargo orkestru „Cargo – izgubljeno, nađeno“ autorke Biljane Tutorov biće prikazan u ponedeljak 8. novembra (20:00) u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu u okviru festivala „Slobodna zona“.

 

„Putujući po bivšoj Jugoslaviji sa Rundekom i Kargom, autorka slaže u kolaž fragmente sećanja iz ratnih godina, Darkovu poeziju i slike jedne nove društvene stvarnosti. Iako će na festivalu Slobodna zona biti prikazan kao projekat u razvoju, ovaj film je snažan, iskren i emotivan omaž osobi za koju, „ispod svih tih zastava što vijore svud oko nas, ne postoji mjesto gdje mogla bi stati, visoko dignuti ruke i pjevati našu pjesmu“, kažu organizatori festivala.

 

Novosađanka Tutorov (39) je studirala istoriju umetnosti u Beogradu i na Katoličkom univerzitetu u Luvenu gde je diplomirala 1995. godine. U Parizu je 1997/98. slušala postdiplomske studije iz antropološkog filma na Ecole Pratique des Hautes Etudes. Više godina pohađala kurs Žana Ruša iz etnografskog filma i filmsku estetiku kod Alana Bergale na Univerzitetu Paris 3. Od 2002. sarađuje sa Darkom Rundekom i Cargo Orkestrom čiji je stalni član kao video umetnik (VJ). Sa Cargom istražuje muzikalnost slike i kinematografsku dimenziju muzike. Živi na relaciji Pariz-Novi Sad. Tutorov je prošle godine govorila za Long Play o budućem filmu o Rundeku i Kargu.

 

„To nije biografski film o Darku. Možda će gledaoci biti razočarani što neće biti nekih pikanterija i senzacionalizma, ali stvarno me je pre svega zanimao Darko pesnik. Ima jako lepih momenata gde priča o svom unutrašnjem glasu i kako ga artikuliše. Film je rođen iz ideje da se nekim slikama proprati to što se peva. Smatram pre svega da je Darko veliki pesnik“, kaže Tutorov za Long Play.

 

Tutorov je rodni Novi Sad napustila sredinom 1990-ih godina, obrevši se u Francuskoj „noseći naravno sve Haustorove albume“. U Parizu je upoznala Rundeka i potom kamerom ispratila nastanak Cargo orkestra tokom rada na Rundekovom albumu „Ruke“ (2002). Autorka je spota „Ista slika“, a sa svojim video instalacijama prati orkestar na brojnim koncertima.

 

„Biljana je pratila bend od samog nastanka i sve to video dokumentirala. Tako se s godinama skupio bogat i zanimljiv materijal za čiju realizaciju u cjelovečernji dokumentarni film je dobila podršku prestižnih francuskih filmskih fondova kao i garanciju da će ući u kinodistribuciju u Francuskoj“, kaže Rundek za Long Play.

 

Jedan od mogućih naziva filma bio je „Cargo Fragile“, jer Tutorov kaže da je to povezano sa „načinom na koji sviraju, uvek kreću iz improvizacije i stalno je prisutan momenat totalnog rizika“. Tutorov će u filmu prikazati i niz fragmenata u kojima se daju portreti članova Cargo orkestra.

 

„Kao kad Djani (Pervan) priča svoje dogodovštine iz Sarajeva. Darko me odveo u svoj haustor po kome je Haustor dobio ime i pričao mi je kao je tu živeo. Snimala sam kod Isabel kako svira Baha i priča o svom detinjstvu. Ima dosta fleš bekova iz detinjsta. Zatim, Duca (Dušan Vranić) koji ima 500 miliona pasoša i kaže da pati od međunarodne administartivne šifzofrenije“, priča Tutorov.

 

Shvativši da je raspad Jugoslavije važan kontekst za Rundeka i njegovu karijeru, Tutorov ipak nije htela da joj se film pretvori u još jednu priču „o Balkanu, ratu i ružnoj strani stvari“.

 

„Kada se Cargo sastavio i krenuo da putuje kroz Bosnu, Hrvatsku i Srbiju, većini je to bilo prvo putovanje od raspada Jugoslavije. Bilo je još uvek škakljivo iako je bila 2000. godina. Utisak je bio snažan. Pitala sam Darka: ‘Da li si svestan da su ljudi slušali tvoje pesme i da su se hvatali za njih?’ Da to nije bila neka jugonostalgija već stvarno element preživljavanja za one koji su ostali. Kao i za nas koji smo otišli sa puno njegovih kaseta u svet.

 

Razmišljala sam šta mi je blisko u toj muzici, kao neko ko je otišao odavde. Kao u ‘Šejnu’, uvek je negde neko misteriozno ‘somwhere else’ mesto. Oko toga sam dosta iskonstruisala, ali ne oko nostalgičarskog fazona već oko neke čežnje koja uvek iznad banalanosti.

 

Pitala sam se otkud Darku 1984. i 1985. godine ti silni ratnici i konjanici, taj potpuno prodigy momenat? Tako da se u filmu budućnost i prošlost stalno isprepliću, ima dosta arhivskih materijala“, kaže Tutorov.