Na današnji dan – 20. jul

Na današnji dan – 20. jul

1304 Rođen je italijanski pisac Frančesko Petrarka (Francesco Petrarca). Smatra se poslednjim pesnikom srednjeg veka i prvim individualistom u evropskoj poeziji. U svoje vreme bio je poznat i cenjen po latinskim delima, istorijskim, filozofskim i polemičkim spisima, a u svetsku književnost je ušao zbirkom soneta „Kanconijer“ posvećenih Lauri.

1402 Mongolski kan Tamerlan u bici kod Angore (sada Ankara) pobedio je tursku vojsku i zarobio sultana Bajazita I, koji je 1403. umro u ropstvu. U bici, kao turski vazal, učestvovao je, sa odredom teške konjice, srpski vladar Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, stradalog trinaest godina ranije u Kosovskoj bici, u kojoj je učestovao i Bajazit.

1654 Potpisan je anglo-portugalski sporazum kojim su počeli dugogodišnji saveznički odnosi Engleske i Portugala.

1847 Rođen je nemački postimpresionistički slikar Maks Liberman (Max Liebermann). Kao pobornik novih ideja, osnovao je 1898. berlinsku secesiju, pokret koji je na prekretnici 19. i 20. veka u evropskim metropolama okupljao protivnike umetničkom akademizmu.

1855 Rođen je vojvoda Živojin Mišić, jedan od najvećih srpskih vojskovođa. Učesnik je ratova 1876-78 i 1885, a u Prvom svetskom ratu komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici, drugojvelikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom. Napisao je nekoliko vojnih rasprava, od kojih je najpoznatije delo „Strategija“.

1866 U austrijsko-pruskom ratu, u kojem je Italija bila na strani Pruske, Austrijanci su kod ostrva Visa potpuno razorili italijansku flotu, a poginulo je više od 1.100 ljudi.

1890 Rođen je grčki kralj Đorđe II koji je stupio na presto 1922, a već 1923. je zbačen. Vratio se 1935, a nakon nemačkog napada u Drugom svetskom ratu (6. aprila 1941) zajedno sa vladom povukao se u emigraciju, odakle se vratio 1946.

1917 Potpisana je Krfska deklaracija o stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju su potpisali srpski premijer Nikola Pašić i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante Trumbić.

1919 Rođen je novozelanđanski planinar Edmund Persival Hilari (Percival Hillary), koji je 1953, zajedno sa Šerpom Tensingom Norgejom, prvi osvojio Mont Everest (8848), najviši planinski vrh na svetu.

1923 Ubijen je meksički revolucionar, vođa seljačke revolucije 1910, Fransisko Pančo Vilja (Francisco Pancho Villa).

1937 Umro je italijanski inženjer Đuljelmo Markoni (Guglielmo Marconi), jedan od osnivača bežične telegrafije. Prvi je uspeo da pošalje radio-signal preko Atlantika (1901). Za radove na bežičnoj telegrafiji podelio je 1909. sa Karlom Ferdinandom Braunom Nobelovu nagradu za fiziku.

1944 Nemački pukovnik Klaus Šenk, grof fon Štaufenberg (Claus Sćenk, von Stauffenberg), pokušao je atentat na nacističkog lidera Adolfa Hitlera podmetanjem bombe pod njegov sto u bunkeru „Vučja jama“ kod Berlina. Hitler je lakše ranjen, a zaverenici su pogubljeni.

1945 Umro je francuski pisac Pol Valeri (Paul Valery), „klasik simbolizma“, koji se smatra najelitnijim predstavnikom francuskog duha u periodu između dva svetska rata. Bio je član Francuske akademije i predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju pri Društvu naroda u Ženevi („Mlada Parka“, „Mornarsko groblje“, „Pogledi na savremeni svet“).

1951 U jerusalimskoj džamiji Al Aksa ubijen je jordanski kralj Abdulah (Abdullah). Kralj Jordana postao je 1946.

1954 U Ženevi je sklopljen sporazum o primirju u Indokini, kojim je završen rat protiv francuske kolonijalne uprave u tom delu sveta.

1969 Američki kosmonaut Nil Armstrong (Neil) postao je prvi čovek koji je stupio na Mesec. Armstrong je boravio na Mesecu dva sata i 21 minut, posle čega se vratio na svemirski brod „Apolo-11“.

1974 Turske snage izvršile su desant na Kipar, zauzele luku Kireniju i krenule prema Nikoziji.

1976 Američki kosmički brod bez ljudske posade „Viking 1“ spustio se posle 11 meseci leta na Mars i počeo da šalje na Zemlju jasne snimke te planete.

1982 U eksplozijama bombi koje su postavili pripadnici Irske republikanske armije (IRA) u Hajd parku i Ridžents parku u centru Londona poginulo je 10 britanskih vojnika.

1988 Južna Afrika, Angola i Kuba prihvatile su sporazum o povlačenju stranih trupa iz Angole i o priznavanju nezavisnosti Jugozapadne Afrike (Namibija).

1994 Šef izraelske diplomatije Šimon Peres (Shimon) doputovao je u posetu Jordanu. To je bio najviši izraelski funkcioner koji je do tada posetio Jordan.

1996 Pobunjenici iz plemena Hutu napali su izbeglički logor suparničkog plemena Tutsi u Burundiju i pobili oko 320 ljudi, mahom žena i dece.

2000 Nakon devet dana pregovora završen je bliskoistočni mirovni samit u Kemp Dejvidu. Rešenje za višedecinijski sukob nije pronađeno, a sukobi između Izraela i Palestinaca su nastavljeni.

2000 Korzikanski nacionalisti prihvatili su, nakon pregovora u Parizu, ponudu francuske vlade o autonomiji ostrva. Time su okončane 20-godišnje tenzije između separatista i vlasti.

2001 Posle 20 godina pauze, iz Bagdada je krenuo prvi putnički voz ka Turskoj, koji je narednog dana stigao u Gaziantep.

2001 Nemački lideri su polaganjem venaca zvanično odalipoštu oficirima za neuspeli atentat na Adolfa Hitlera pre 57 godina.

2005 Umro je Čarls Čibiti (Charles Chibitty) poslednji Komanči „šifrant“ iz Drugog svetskog rata. Bio jedan od 14 pripadnika plemena Komanči koji je radio-poruke prevodio na njihov maternji jezik tokom „Dana D“ iskrcavanja na Normandiju 1944. godine.

2011 Posle sedam godina skrivanja u Vojvodini je uhapšen poslednji haški begunac Goran Hadžić i izručen Tribunalu u Hagu.