1717 – U bici kod Beograda u austrijsko-turskom ratu, u kojoj se na strani Austrijanaca borilo i 6.000 Srba iz Vojvodine, princ Eugen Savojski (Eugene de Savoie) potukao je tursku vojsku i zauzeo Beograd. Požarevačkim mirom koji je usledio 1718, Austriji je pripala severna Srbija, Banat i severna Bosna. Beograd je ostao pod austrijskom vlašću do 1739, kada su ga ponovo preuzeli Turci.

1819 – U talasu protesta engleskih radnika i pripadnika srednje klase, koji su tražili parlamentarne i druge reforme, u Mančesteru je ubijeno više ljudi, a nekoliko stotina ranjeno kada su vladine trupe poslate da rasture protestni miting.

1832 – Rođen je nemački psiholog, filozof i lingvista Vilhelm Vunt (Wilhelm Wundt), osnivač eksperimentalne psihologije („Principi fiziološke psihologije“, „Uvod u psihologiju“, „Psihologija naroda“- deset tomova).

1845 – Rođen je francuski fizičar Gabrijel Lipman (Gabriel Lippmann), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1908, koji je pronašao proces fotografisanja u prirodnim bojama. Konstruisao je i kapilarni elektrometar i zasnovao princip o održanju elektriciteta.

1858 – Predsednik SAD Džejms Bjukenen (James Buchanan) i britanska kraljica Viktorija (Victoria) razmenili su telegrafom čestitke povodom puštanja u rad prekookeanskog telegrafskog kabla. To su bile prve poruke poslate telegrafom preko okeana.

1913 – U Poljskoj je rođen izraelski državnik Menahem Begin (Menachem), jedan od osnivača partije Likud. Kao premijer Izraela (1977-1983) potpisao je prvi mirovni ugovor sa Egiptom 1977, a 1978. dobio je Nobelovu nagradu za mir koju je podelio sa egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom.

1919 – Obrazovana je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pod predsedništvom Ljube Davidovića, sastavljena od predstavnika Demokratske stranke (zajednice) i Socijaldemokratske partije.

Povezana vest:  Na današnji dan - 22. jun

1921 – Umro je kralj Petar I Karađorđević, kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom do smrti, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Sahranjen je u porodičnoj grobnici Karađorđevića na Oplencu. Nasledio ga sin Aleksandar I.

1949 – Umrla je američka novinarka Margaret Mičel (Mitchell) autor popularnog romana „Prohujalo sa vihorom“ koji je godinama bio bestseler i po kojem je snimljen istoimeni film.

1953 – U Iranu je pokušan državni udar, a šah Mohamed Reza Pahlavi (Mohammed) je pobegao iz zemlje. Posle tri dana premijer Mohamed Mosadek (Mohammed Moshadeq) je srušen, a šah se vratio na presto uz angloameričku pomoć.

1956 – Umro je američki filmski glumac mađarskog porekla Bela Blaško (Blasko), poznat kao Bela Lugoši (Lugosi), tumač niza uloga Drakule u filmovima strave. Sahranjen je u Drakulinom ogrtaču.

1958 – Rođena je američka pevačica i glumica Madona Luiz Veronika Čikone (Madonna Louise Veronica Ciccone), poznata kao Madona, jedna od najpopularnijih pevačica krajem 20. veka.

1960 – Kipar je stekao nezavisnost, a arhiepiskop Makarios postao je prvi predsednik Republike.

1973 – Umro je američki mikrobiolog poreklom ukrajinski Jevrejin Selman Ejbraham Vaksman (Abraham Waksman), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1952. za pronalazak streptomicina.

1974 – Stupio je na snagu prekid vatre, postignut posredstvom UN, između kiparskih Grka i turskih snaga koje su 20. jula izvršile desant na severni deo ostrva. Jedna trećina Kipra ostala je pod turskom vlašću.

1977 – U Memfisu (Tenesi) je u 42. godini umro američki muzičar Elvis Aron Prisli (Presley), „kralj roka“, izuzetno popularan pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Prodao je više od 150 miliona ploča i igrao u dvadesetak filmova.

Povezana vest:  Na današnji dan - 8. oktobar

1984 – Umro je srpski pisac Dušan Radović, urednik dečjih redakcija Radija i Televizije Beograd i autor popularne emisije Studija B „Beograde, dobro jutro“. Njegovom zaslugom obnovljen je čuveni dečiji list „Poletarac“ (zbirke pesama „Poštovana deco“, „Smešne reči“, „Vukova azbuka“, „Pričam ti priču“, „Kapetan Džon Piplfoks“).

1994 – Uprkos optužbi za teške izborne prevare, Hoakin Balager (Joaquin Balaguer) je sedmi put stupio na dužnost predsednika Dominikanske Republike.

1995 – Stupio je na snagu mirovni sporazum u Čečeniji, nakon što su manje grupe čečenskih pobunjenika predale oružje, a ruske trupe počele povlačenje sa linije fronta.

1997 – Nemačka policija uhapsila je oko 220 ljudi, učesnika demonstracija koje su širom Nemačke organizovali neonacisti povodom 10-godišnjice smrti nacističkog lidera Rudolfa Hesa.

1999 – SAD su otvorile konzulat u bivšem Sajgonu, 25 godina nakon dramatične evakuacije njene ambasade u tom gradu na završetku Vijetnamskog rata.

2002 – U glavnom gradu Iraka Bagdadu pronađeno je telo palestinskog gerilskog vođe Sabri al-Bana, poznatijeg kao Abu Nidal. Bio je zakleti neprijatelj palestinskog predsednika Jasera Arafata. Njegova frakcija Revolucionarni front al-Fataha se 1974. godine izdvojila iz Arafatove Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO), uz obrazloženje da je PLO postao suviše umeren.

2002 – Monsunske poplave u Južnoj Aziji odnele su živote više od 900 ljudi, a preko 25 miliona ljudi je raseljeno, jer su ostali bez kuća.

Povezana vest:  Na današnji dan 27. jul

2003 – U pismu Savetu bezbednosti (SB) UN Libija je zvanično priznala odgovornost za teroristički napad iznad škotskog mesta Lokerbi 1998. u kome je poginulo 270 ljudi. To priznanje je bilo uslov da se Libiji ukinu sankcije koje je SB uveo nakon tog napada.

2003 – U Saudijskoj Arabiji umro je u egzilu bivši ugandski diktator Idi Amin Dada. Za vreme njegove osmogodišnje diktature (1971-1979) masakrirano je oko 400.000 civila, mahom iz manjinskih etničkih zajednica, a optuživan je i za kanibalizam.

2005 – U avionskoj nesreći u zapadnoj Venecueli poginulo je svih 160 putnika, mahom turista.

2006 – U Brazilu je u egzilu umro bivši paragvajski diktator Alfredo Stresner (Stroeshner). Na vlast u Paragvaju došao je vojnim udarom 1954. i tom zemljom je vladao do 1989. godine kada je svrgnut. Prema navodima humanitarnih organizacija za vreme njegove vladavine najmanje 900 osoba je nestalo, a više hiljada ljudi je mučeno.

2007 – U zemljotresu jačine 8,0 stepeni Rihterove skale u Peruu poginulo 519, a povređeno 1.366 osoba.

2008 – Ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je sporazum u šest tačaka o primirju sa Gruzijom nakon sukoba oko oblasti Južne Osetije.

2012 – Policija je u žestokim sukobima sa rudarima koji štrajkuju u rudniku platine u Južnoj Africi tražeći veće nadnice, ubila 36 rudara.

2015 – U eksplozijama u kineskoj luci Tjencin stradalo je 112 ljudi, 700 je povređeno, a evakuisano je stanovništvo u zoni od tri kilometra od skladišta hemikalija. Tjencin, najveća luka na svetu, ima 15 miliona stanovnika i centar je kineske petrohemijske industrije.