Nedavno objavljeni podaci Evropskog statističkog zavoda pokazuju da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje čak 51.000.
Veći deo onih koji napuste našu zemlju su mladi ljudi.
Jedna druga studija, Fondacije Fridrih Ebert, pokazuje da mladi i dalje kao razlog odlaska iz zemlje navode ekonomske razloge, ali da je jedan od prisutnijih razloga u skorije vreme i „pesimistično viđenje budućnosti srpskog društva“.
U toj studiji je navedeno da bi neke konkretne mere države bile mogućnosti za profesionalno usavršavanje kroz programe koje bi sufinansirala ili stipendirala država, podršku razmeni i saradnji sa kolegama u inostranstvu, bolju dostupnost visokog obrazovanja i usavršavanja za mlade iz socijalno ugroženih grupa, zaštitu ravnopravnosti u obrazovanju i radu, više pomoći države u zaposlenju i osamostaljivanju od primarne porodice.
Nije samo u Srbiji
Ne pogađa „odliv mozgova“ samo Srbiju, već i sve one zemlje takozvanog „istočnog bloka“. Poljska je kao konkretnu meru donela odluku da od 1. avgusta njeni državljani mlađi od 26 godina koji zarađuju manje od 85.528 zlota (20.000 evra), što je mesečna zarada od oko 1.600 evra, više neće morati da plaćaju porez na dohodak.
Hrvatska je, na primer, predložila da se ukine porez na dohodak za osobe do 25 godina i smanji na pola za ljude u dobi od 25 do 30 godina.
Isti problem ima i Grčka, čiji mladi i talentovani odlaze u inostranstvo jer u njihovoj zemlji nema interesantnih poslova. Način kako da ih vrate je i onaj koji praktikuje nevladina organizacija „Endeavor“. „Endeavor“ savetuje firme pri odabiru odgovarajuće radne snage i želi da motiviše uspešne grčke preduzetnike u inostranstvu da deo svojih poslova prebace u Grčku.
Od konkretnih mera – želja
U Srbiji za sada od konkretnih mera je želja da se oformi tim eksperata, koji treba da sačini strategiju i akcioni plan za sprečavanje odlaska ljudi iz zemlje, ali i da privuče nazad one koji su već otišli. Tužno zvuči i podatak da se nedavno posle 11 godina sastao Savet za zapošljavanje. Da je to i ekonomsko pitanje potvrđuje i podatak da troškovi odlaska mladih koštaju državu i do 1,2 milijarde evra godišnje.
Povezana vest: IKEA Srbija obeležava Međunarodni dan izbeglica kako bi podstakla pružanje podrške svim izbeglim licima Povodom Međunarodnog dana izbeglica, 20. juna, IKEA obeležava dan izbeglih lica širom sveta i slavi njihovu snagu i hrabrost. Uzroci prinudnog raseljenja su mnogobrojni – uključujući progon, klimatske promene, sukobe, oružano nasilje, kršenje ljudskih prava i druge, a prema podacima Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), broj izbeglica u svetu je porastao na alarmantnih 100 miliona ljudi. IKEA Srbija pruža podršku osnaživanjem empatije i pokreće kampanju Zajedno za sve izbeglice. Trenutni narativ u vezi sa izbeglim licima često je baziran na strahu od nepoznatog, a kompanija svojim pristupom želi da doprinese promeni ovakvog gledišta i da otkloni negativne predrasude o izbeglicama. „Kompanije mogu imati značajnu ulogu u omogućavanju izbeglim licima da izgrade novi život i da u potpunosti doprinesu zajednici i lokalnoj ekonomiji. Čvrsto verujemo u to da prema svim ljudima treba postupati ravnopravno i da im treba pružiti jednake mogućnosti, bez ozbzira na njihovo poreklo ili identitet. Takođe, uvereni smo da je svako talentovan i prepoznajemo kod izbeglica veštine, raznolikosti i drugačije perspektive kojima doprinose našem društvu i poslovanju. Uz pomoć naših partnera iz organizacije UNHCR, pokazujemo našu posvećenost uvođenjem sveobuhvatnog pristupa za podršku izbeglicama u integraciji na tržištu rada. Pristup podrazumeva dva programa: Veštine za zapošljavanje i Bolje mesto koje možemo nazvati domom“, izjavio je Strahinja Urošević, direktor tržišta u kompaniji IKEA Srbija. Kao posledica različitih prepreka na tržištu rada, izbegla lica se suočavaju sa problemom zaposlenja, a cilj IKEA programa Veštine za zapošljavanje je veća inkluzija izbeglica i pružanje mogućnosti da steknu veštine, radno i životno iskustvo. Program se sastoji od tromesečne plaćene prakse u odgovarajućim odeljenjima kompanije IKEA Srbija, u zavisnosti od prethodnog iskustva. Dodatno, učesnicima je dostupna psihološka podrška i različiti treninzi, kao što su interkulturalna obuka, priprema za intervju i pisanje radne biografije. Pilot program iz 2021. godine rezultirao je stalnim angažovanjem sedam pripravnika u kompaniji IKEA Srbija i ovako obećavajući ishod dao je vetar u leđa kompaniji da nastavi sa programom i u narednoj godini. U okviru programa Veštine za zapošljavanje, IKEA je pokrenula i inicijativu Bolje mesto koje možemo nazvati domom, koja ima za cilj da podrži prisilno raseljena lica obnavljanjem izbegličkih centara. Verujući da svako ima pravo da se oseća kao kod kuće, kroz partnerstva sa organizacijom UNHCR, nevladinim organizacijama i mnogim udruženjima iz Srbije, zaposleni u kompaniji IKEA Srbija učestvovali su u renoviranju Doma za nezbrinutu decu „Jovan Jovanović Zmaj“. Iako je kratkoročna hitna pomoć važna, a IKEA je odgovorila na hitne potrebe, opšti cilj kompanije je da ostvari trajan pozitivni uticaj na društvo. Ljudska tragedija u Ukrajini stavila je u fokus globalnu izbegličku krizu koja se dešava već godinama. Za kompaniju IKEA je bilo prirodno da se uključi kako bi pružila podršku onima kojima je pomoć najpotrebnija. Zato je podržala nekoliko akcija među kojima je i renoviranje Centra za azil u Vranju. Tokom predstojećih meseci i godina, IKEA Srbija će nastaviti da se fokusira na dugoročno poboljšanje situacije za što veći broj izbeglica. Više informacija o tome kako podstičemo inkluziju promenom narativa, pronađite na linku.
Ono što između ostalog zadržava mlade u Srbiji je želja pojedinaca da uspeju u svojoj zemlji za koju im je potreban (višak) entuzijazma i pojedine kompanije koje kroz svoje programe za završene ili nesvršene studente, pre svega, za svoje potrebe obezbeđuju kvalitetan kadar. Neki od onih najvrednijih i najtalentovanijih iz ovih grupa nalaze se na listi BIZLife magazina „30 ispod 30“ gde je okupljeno 30 mladih ljudi koji još nemaju 30 godina, a već „drže“ dobre pozicije u velikim firmama ili uspešno vode sopstvene biznise, kao jedan od načina da se mladima kaže da vrede i da se ceni to što nas još nisu „napustili“.
