Tehnologija je postala produžetak svakodnevice, ali njen uticaj na organizam često ostaje nevidljiv dok se ne pojave konkretni simptomi.
Ovaj tekst ispituje kako digitalni alati deluju na sluh, san i mentalno opterećenje, kao i na koji način asistivna tehnologija može da ublaži neke od tih posledica.
Cilj nije odbacivanje uređaja, već svesno upravljanje njihovim uticajem na zdravlje.
Kako tehnologija utiče na sluh i mentalno opterećenje?
Sluh je jedno od prvih čula koje trpi posledice dugotrajne izloženosti zvuku.
Slušalice koje koristimo za muziku, podkaste ili video-pozive često proizvode intenzitet od 85 decibela (dB) ili više.
To je granica posle koje dolazi do oštećenja ćelija u unutrašnjem uhu.
Problem je u tome što te ćelije ne mogu da se obnove.
Kada odumru, gubitak sluha je trajan.
Mnogi to ne primećuju dok stanje ne postane seriozno, jer mozak kompenzuje postepeni pad kvaliteta zvuka povećavanjem pažnje i popunjavanjem nedostajućih informacija.
Paralelno, mentalno opterećenje dolazi iz konstantne dostupnosti.
Obaveštenja aktiviraju sistem nagrađivanja u mozgu, ali istovremeno pokreću i reakciju na stres.
Svaki zvučni signal ili vibracija podiže nivo kortizola, hormona stresa.
Medicinska i asistivna tehnologija može ublažiti neke od tih problema. Na primer, kompanija Audiovox u ponudi ima kvalitetne Oticon slušne aparate; takvi uređaji mogu pomoći osobama sa oštećenjem sluha da poboljšaju komunikaciju. Takvi uređaji mogu pojačati zvuk, pomoći u filtriranju buke i prilagođavanju okruženju, što može doprineti zaštiti preostalog sluha.
Besplatna provera sluha i probni modeli omogućavaju procenu stepena oštećenja i izbor odgovarajućeg rešenja pre nego što problem postane nepovratan.
Asistivna tehnologija za sluh u praksi
Slušni aparati su prešli dug put od glasnih, nezgrapnih uređaja do diskretnih sistema koji se povezuju sa telefonom i prilagođavaju u realnom vremenu.
Savremena rešenja koriste veštačku inteligenciju da prepoznaju govor u bučnim prostorima – restoranima, javnom prevozu, na sportskim terenima.
Primer je osoba koja radi u pozivnom centru i tokom godina izgubila deo sluha zbog kontinuirane izloženosti buci. Nakon što je počela da koristi prilagođene slušne aparate, nije samo poboljšala radnu efikasnost, već je i smanjila mentalni zamor. Zvuk više nije bio napor, postao je prirodniji.
Audiovox nudi i servis koji uključuje podešavanje uređaja prema životnim navikama korisnika.
Ključ je u tome da asistivna tehnologija ne pokušava da popravi sluh „na starom“ principu. Umesto toga, ona kompenzuje gubitak na način prilagođen konkretnom čoveku i njegovim potrebama.
Digitalni trendovi i opšte posledice po zdravlje
Poslednja decenija donela je eksploziju pametnih uređaja koji obećavaju lakši život. Aplikacije za praćenje fizičke aktivnosti, meditaciju i ishranu postale su deo svakodnevice. Istovremeno, sve više ljudi žali se na probleme sa vidom, sluhom i mentalnim zdravljem.
Istraživanja pokazuju da prosečna osoba provodi između pet i sedam sati dnevno pred ekranima.
Tehnologija nije neutralna. Ona menja biohemiju mozga, utiče na ritam sna i može izazvati hronični stres. Paradoks je u tome što isti uređaji koji nas povezuju sa svetom mogu istovremeno da nas udalje od ljudi oko nas.
Procena koristi i rizika – praktični naredni koraci
Svaka tehnologija nosi rizik ako se ne koristi svesno. Slušalice mogu biti štetne ili korisne, zavisno od jačine zvuka i dužine izloženosti. Pametni telefoni mogu umanjiti stres ili ga pojačati, zavisno od toga koliko često proveravate obaveštenja.
Prvo pravilo je postavljanje granica. Ako koristite slušalice više od dva sata dnevno, uvedite pauze na svakih 30 minuta. Ako imate problema sa razumevanjem govora u bučnim prostorima, to može biti znak blagog oštećenja sluha koji zahteva proveru.
Besplatna procena sluha nije medicinski tretman – to je dijagnostički korak koji daje jasnu sliku stanja.
Drugi korak je praćenje digitalnih navika. Aplikacije koje mere vreme provedeno na ekranu mogu delovati alarmantno, ali su korisne. Cilj nije isključiti tehnologiju, već je koristiti tako da ne narušava biološki ritam.
Treći korak je razmatranje asistivnih rešenja kad postoji stvaran problem.
Slušni aparati nisu rezervisani samo za starije osobe. Ako imate poteškoće u komunikaciji, osećate zamor nakon dužih razgovora ili su vam česte glavobolje posle rada u bučnoj sredini, možda je vreme za podršku.
Ponuđene konsultacije pomažu da se razjasni šta je stvarno neophodno, bez pritiska. Probni modeli omogućavaju testiranje u svakodnevnim uslovima – kod kuće, na poslu i u slobodno vreme.
Četvrti korak je svesnost da tehnologija može biti i lek i otrov. Razlika leži u tome koliko ste aktivni u upravljanju njenim uticajem. Ako vas digitalni svet opterećuje više nego što vas povezuje, možda je vreme da prilagodite način na koji ga koristite.
Nije pitanje da li tehnologija leči ili opterećuje – pitanje je kako sami birate da je integrišete u svoj život.
Foto: Elen Sher on Unsplash, Mark Paton on Unsplash i Ksenia Kartasheva
