Velika sala bioskopa Cineplexx Ušće bila je ispunjena do poslednjeg mesta u ponedeljak, 15. juna, kada je u sjajnoj atmosferi održana svečana promocija romana Priznanje, nove knjige Miodraga Majića, jednog od najiščekivanijih domaćih romana godine. Pred brojnom publikom, o knjizi su, pored autora, govorili književnik Milisav Savić, filmski kritičar i reditelj Dragan Jovićević i urednica knjige Tamara Krstić, odlomke iz romana čiato je glumac Nikola Kojo, dok je razgovor moderirala Dejana Buha.
Promocija je potvrdila ogromno interesovanje koje Priznanje prati od prvih dana prodaje. Brojni poštovaoci dela Miodraga Majića došli su sa već kupljenim primercima romana, strpljivo čekajući priliku da im autor knjigu potpiše. Nakon razgovora o romanu, Majić je izdvojio vreme za svakog čitaoca, uz potpisivanje knjiga, fotografisanje i susrete koji su još jednom pokazali koliko snažnu i vernu čitalačku publiku ima njegovo stvaralaštvo.
Foto: Dušan Milenković/ATA Images
Pravo nije pravda
Sam Miodrag Majić govorio je o odnosu prava i pravde, jednoj od centralnih tema romana Priznanje. „Pravo nije pravda”, rekao je, osvrćući se na mlade ljude koji upisuju Pravni fakultet sa idealima i verom da postoji nešto zbog čega se menja svet. „Svaki put, nepogrešivo, u očima tih mladih ljudi vidim ono što sam i sam bio. Vidim ljude koji veruju. Vidim ljude koji su upisali taj fakultet zato što veruju da postoji nešto za šta se menja svet.”
A onda, kako je istakao, dolazi rez „kao na filmu”: nekoliko godina kasnije ti isti ljudi završavaju u institucijama, često pretvoreni u „prazne činovnike, bez lica, bez ideja”, u ljude koji razmišljaju samo o tome „kako će se vući od jedne pozicije do druge”. Iz tog razmišljanja proizašlo je i jedno od najsnažnijih obraćanja večeri: na nepravdu nikada ne treba pristajati, niti ćutati pred svetom u kojem poslušnost postaje važnija od istine.
Krimi roman koji ulazi u savest
O književnoj snazi romana govorio je književnik Milisav Savić, ističući da Priznanje, iako počiva na krimi zapletu, daleko prevazilazi okvire žanra. „Priznanje je krimi roman, a o krimi romanima često postoji predrasuda da nisu ozbiljna, ‘prava’ književnost. Međutim, krimi zaplet je mnogo puta bio osnova za velike književne ideje. Dovoljno je setiti se Zločina i kazne Dostojevskog, Braće Karamazovih ili Imena ruže Umberta Eka, romana koji nesumnjivo pripadaju vrhunskoj književnosti, a u svojoj osnovi imaju kriminalističku priču.”
Savić je naglasio da kriminalistički roman od čitaoca traži aktivno učešće. „Krimi roman po svojoj prirodi insistira na saradnji čitaoca. Čitalac je taj koji, zajedno sa autorom, učestvuje u otkrivanju istine. I u ovom romanu čitalac je uključen u tu vrstu igre. Ali, po mom mišljenju, to nije ono najvažnije. Mnogo je važnije nešto drugo: savest.”
Upravo savest, prema njegovim rečima, čini najdublji sloj Majićevog romana. Priznanje se ne kreće samo u poznatim krimi okvirima zapleta, istrage i raspleta. Ovaj roman čitaoca uvodi u moralnu nelagodu i tera ga da se pita kako bi sam postupio. Razlog zbog koga je Savić roman opisao kao duboko angažovanu prozu. „Taj izraz se danas često pominje, ali nije naročito u modi. U duhu savremene, postmoderne književnosti, često se smatra da angažovana književnost nije ‘prava’ književnost, da književnost ne može da promeni društvo i da treba da postoji pre svega kao stvar estetike. Međutim, Priznanje je duboko angažovana knjiga. Ona je realistična, bliska crnoj prozi i govori o društvu u kojem živimo.”
Zaključujući svoje izlaganje, Milisav Savić je istakao da o Majićevom romanu govori i iz dugog uredničkog iskustva. „Bio sam urednik dvadeset godina. Potpisao sam veliki broj knjiga, mnogo više nego što sam ih ovde večeras pomenuo. Neke od tih knjiga dobile su najznačajnije književne nagrade: od NIN-ove, preko Andrićeve, do drugih velikih priznanja. Iz tog iskustva, lično mislim da bi i ova knjiga trebalo da dobije naše najveće književne nagrade u narednoj godini.”
Foto: Dušan Milenković/ATA Images
Urednički proces zasnovan na poverenju
O radu na knjizi govorila je i urednica romana Tamara Krstić, koja je istakla da je saradnja sa Miodragom Majićem bila odlična od samog početka. Kako je rekla, autor i ona su se odmah razumeli, „kliknuli” već u prvim razgovorima, pa je čitav urednički proces tekao prirodno, pažljivo i u uzajamnom poverenju. Krstić, koja je diplomirala srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, dugo je pratila domaću književnu, kulturnu i medijsku scenu kao novinarka Radio Beograda 2, gde je uređivala temat Gutenbergov odgovor. Objavljivala je književne kritike, prikaze i intervjue, a bila je i članica žirija za dodelu nagrada Biljana Jovanović i Timočka lira, koje dodeljuje Radio Beograd 2.
Roman koji se čita kao film
O filmskom potencijalu romana govorio je Dragan Jovićević, filmski kritičar i reditelj, koji je istakao da se Priznanje čita gotovo kao film. „Moram da priznam da sam, dok sam čitao roman, imao vrlo snažan utisak da se on odvija pred očima kao film. Napisan je izrazito ekspresivno, u slikama koje se lako vizualizuju, i zato mi se čini da bi bilo vrlo zanimljivo razgovarati o njegovoj eventualnoj ekranizaciji.”
Kako je dodao, takva ekranizacija mogla bi da se razvija u više pravaca upravo zbog složenosti Majićevih junaka. „Ta podela bi mogla da se napravi na više načina, upravo zato što su likovi složeni, kompleksni i duboki. Kod Majića nema jednodimenzionalnih junaka, svaki od njih nosi neku unutrašnju pukotinu, neku tajnu, neki moralni teret.”
Jovićević je posebno izdvojio i emotivni utisak koji roman ostavlja, naročito u završnici. „Zato je rasplet ovog romana, rekao bih, veoma katarzičan. Na mene je delovao snažno i emotivno, naročito zbog načina na koji se priča na kraju širi i izvan granica jedne zemlje.” Kao jedan od važnih kvaliteta romana naveo je i način na koji Majić uvodi likove koji pripadaju nacionalnim, verskim i seksualnim manjinama. „Ti likovi nisu uvedeni površno, već ih autor pažljivo vodi kroz roman i daje im važno mesto u celini priče.”
Kazna može da zaustavi, ali oprost menja čoveka
Veče je proteklo u znaku snažnog dijaloga između autora, sagovornika i publike, koja je pažljivo pratila razgovor o knjizi koja otvara neka od najvažnijih pitanja savremenog društva: šta je pravda, gde počinje odgovornost, koliko košta ćutanje i može li pojedinac da sačuva savest u sistemu koji ga stalno iskušava.
Na samom kraju razgovora, Majić je izdvojio još jednu od velikih tema romana, oprost. „Ma koliko to možda zvučalo paradoksalno iz usta jednog sudije, mene zapravo najviše zanima ideja oprosta. Ne kazne, ne prekoraa, nego oprosta”, rekao je autor. Kako je istakao, kroz decenije iskustva shvatio je da je „jedino oprost ono što zaista može da promeni čoveka”, ali oprost onih koji su za njega sposobni, „a to su verovatno najuzvišeniji među nama, najbolji među nama”.
„Kazna može da zaustavi, može da ograniči, može da obeleži krivicu. Ali oprost traži nešto mnogo teže: da čovek pogleda i drugog i sebe izvan same krivice. Zato je oprost mnogo teži od presude”, zaključio je Majić, ostavljajući publiku sa mišlju koja je snažno zaokružila razgovor o romanu.
Veče koje je potvrdilo snagu romana Priznanje
Nakon promocije, Miodrag Majić je izdvojio vreme za svoje čitaoce, koji su strpljivo čekali da im autor potpiše primerke romana. Uz fotografisanje, razgovore i susrete sa publikom, veče je završeno u atmosferi koja je potvrdila da je Priznanje put do čitalaca pronašlo velikom brzinom, ali ne samo kao jedan od najiščekivanijih domaćih romana godine, u pitanju je knjiga o kojoj će se tek govoriti.
Foto: Dušan Milenković/ATA Images
