Bazen dug 60 metara, 98 prostorija i moguća veza sa Neronovom caricom. Novi dvodelni dokumentarac postavlja pitanje: ko je sve to omogućio?

Drevna Pompeja – Tajne vile Oplontis premijerno na Viasat History, 12. oktobra u 22.10

Freske oduzimaju dah. Vrtovi su osmišljeni da zadive. Privatni bazen bio je dug približno 60 metara. Antea Nardi, jedna od stručnih sagovornica, ističe da čak ni kompleksi kupatila u Pompeji nemaju bazen ove veličine. Vila Oplontis pripadala je kulturi aristokratskog dokoličarenja u Napuljskom zalivu, svojevrsnom rimskom ekvivalentu ekskluzivnog odmarališta za najbogatije. Ali njena lepota otkriva samo polovinu priče.

U dve epizode, emisija istražuje dve povezane misterije. Da li je ova rezidencija na obali bila povezana sa Popejom Sabinom, drugom suprugom cara Nerona? I šta nam ona otkriva o ljudskoj ceni bogatstva kojim se razmetala rimska elita? Nova iskopavanja, prva posle više decenija, donose nove tragove. Verovatno je otkriveno tek nešto više od polovine vile, koja se nalazi ispod šest metara vulkanskog materijala, što je dvostruko više nego u Pompeji.

Neronova obalska rezidencija? Vila, poznata i kao Vila A ili Vila Popeje, ima 98 prostorija, od malih pomoćnih prostorija do bazena. Popeja je rođena u Pompeji oko 30. godine n. e. i bila je carica od 62. godine do smrti 65. godine. Njena veza sa vilom deluje uverljivo, ali nije konačno dokazana.

Natpis na amfori koji pominje Sekunda, osobu povezanu sa porodicom Popeje, ukazuje na to da su članovi njenog domaćinstva bili povezani s imanjem. To, međutim, ne dokazuje da je ona bila vlasnica vile niti da je u njoj boravila.

Drugi tragovi dodatno produbljuju misteriju: paunovi, rimski simbol ženske moći, pojavljuju se na brojnim freskama, a 1975. godine pronađena je mermerna bista žene koja je, kako se pretpostavlja, živela u vili, ali njen identitet i dalje nije poznat.

Emisija takođe razmatra dokaze da su Neron i Popeja posetili Pompeju, verovatno nakon zemljotresa 62. godine. Jedan od stručnih sagovornika smatra da je moguće da su proveli noć u vili.

Skandal i reputacija. Antički pisci, pre svega Tacit, prikazuju Popeju kao ambicioznu i kontroverznu ličnost. Govorilo se i da se kupala u magarećem mleku. Serija postavlja pitanje koliko se takvom portretu može verovati.

Prostorije osmišljene da ostanu nevidljive. Istočno od atrijuma nalazi se peristil sa karakterističnim „zebrastim prugama“, koji je, čini se, bio središte aktivnosti porobljenih ljudi koji su radili u vili. Oko njega su se nalazili prostori za spavanje, latrina i malo svetilište, dok je tunel vodio od pomoćnog dela do terasa prema nekadašnjoj obali.

Neki istraživači pretpostavljaju da su pruge pomagale slugama da se kreću kroz radne prostore izvan pogleda gostiju. To je tumačenje, a ne utvrđena činjenica. Ipak, ono dobro dočarava način na koji je funkcionisao rimski luksuz: posluživanje je moralo da bude efikasno, ali uglavnom nevidljivo.

Ljudska cena. Naučnici procenjuju da je približno 10% stanovništva Rimskog carstva možda bilo porobljeno, dok neke procene idu i do 20%. Dr Set Bernard, koji se pojavljuje u seriji, navodi da je u oblasti Napuljskog zaliva taj udeo mogao da iznosi čak 30 do 40%.

Njegova nedavna studija u časopisu Past & Present tvrdi da je rad porobljenih ljudi bio jedan od ključnih izvora prosperiteta Pompeje. Koristeći matematički model, studija procenjuje da su robovlasnici od eksploatacije porobljenih ljudi godišnje dobijali približno šest miliona sestercija.

U studiji se naglašava da je reč o modelu, a ne o ukupnom iznosu koji se može direktno izmeriti. Rimsko pravo tretiralo je porobljene ljude kao imovinu.

Prema dr Bernardu, okovi i lanci pronađeni su u podrumskim prostorijama nekih vila, a u jednom slučaju osoba koja je stradala u erupciji i dalje je bila lancem vezana za tlo. Ipak, ropstvo nije bilo jednoobrazno iskustvo: neki porobljeni ljudi stekli su slobodu, a Kuća Vetija u Pompeji bila je u vlasništvu dvojice bivših robova.

Vila B: zamrznuta društvena podela. U obližnjoj Vili B, 300 metara od glavne vile, arheolozi su pronašli stotine amfora koje su pripremane za novo vino iz nove berbe. U jednoj prostoriji pronađeni su ostaci 54 osobe koje su stradale u erupciji i koje su, kako se čini, čekale da budu spasene.

Tela su bila raspoređena u dve jasno odvojene grupe. Nakit i novčići pronađeni uz njih naveli su istraživače na zaključak da su tu možda bile prisutne različite društvene grupe. Lične stvari ne mogu pouzdano da odrede nečiji pravni status, ali pružaju redak uvid u nejednakost u trenutku krize.

Kada je Vezuv eruptirao, društvena hijerarhija nije nestala. Ko je mogao da pobegne, a ko nije?

Gotovo 2.000 godina nakon erupcije, Oplontis i dalje ostaje mesto na kojem lepota i brutalnost postoje rame uz rame.

Drevna Pompeja – Tajne vile Oplontis premijerno 12. oktobra u 22.10, samo na Viasat History.

Stručni sagovornici u dokumentarcu su dr Set Bernard, dr Megan Armstrong, dr Sofi Hej, Antea Nardi, dr Ðuzepe Skarpati, dr Ariana Spinoza i dr Gabrijel Cuhtrigel.

Teme