Umek i lovci Sirmijuma

SLOVENAČKI STRUČNJAK ZA BACANJE KOPLJA TOKOM VIKENDA U SREMSKOJ MITROVICI

 

Umek i lovci Sirmijuma

Tokom vikenda u Sremskoj Mitrovici boravio je Lovrenc Umek. Slovenački stručnjak za bacanje koplja tri godine sarađuje sa Aleksandrom Spajićem, a sada i sa timom bacača „London 2012“ iz najvećeg sremskog grada.

– Lovro je moj mentor za bacanja iz vremena kada sam radio sa Tatjanom Jelačom i kada je ona postavila rekord Ejofa, kao i u njenoj prvoj njenoj juniorskoj sezoni. Od tada sam svestan da gospodin Umek veoma dobro zna da prenese znanje – rekao je Aleksandar Spajić.

Prvog dana, u subotu, na Sirmijumu su radili kladivaši. Priliku da razmeni znanje sa kolegom iz dežele iskoristio je Mirko Zeljković (AAK Novi Sad).

Potom su na red došli kopljaši: Miodrag Đukić (najbolji senior Srbije u ovoj disciplini), Vedran Samac (naionalni rekorder za juniore), Stefan Tešanović (nema premca u državi kod mlađih juniora), kao i diskaši, koji su uglavnom vežbali sa Danilom Krtinićem: srpska rekorderka Dragana Tomašević, finalist EP za juniore Božidar Antunović, juniorski reprezentativac Bojan Umetić, Dragan Gmizić (najbolji mlađi junior u državi) i Mirko Roman. Ovom delu rada prisustvovao je kao gost trener Crvene zvezde Bojan Ilić.

– Lovro Umek je upravo došao iz Finske, zemlje kopljaša, sa najnovijim informacijama. Na večernjem treningu sa tegovima saznali smo šta se od vežbi više ne radi i zašto i na čemu je akcenat.

Iskustva su sticana i time što su takmičari pričali sa slovenačkim stručnjakom o tome kako sportista treba da bude posvećen onome što radi.

– Lovro Umek je i sam dao trenerski primer ovoj tezi jer je u subotu u četiri ujutru krenuo kako bi došao do 10 kod nas na prepodnevni trening.

Juče je rad nastavljen, a dogovorena je i saradnja na duže staze. Ukoliko vremenski uslovi budu dozvoljavali Lovro Umek će sa takmičarima iz Slovenije doći u Sremsku Mitrovicu na pripreme.

– Planiramo i česte zajedničke pripreme, jer će se tako najbolje stalno utvrđivati gradivo i napredovati – ističe Aleksandar Spajić.

Pitali smo gosta da li je takav vid saradnje moguć.

– Ne samo da je moguć, već i poželjan, jer samo saradnjom svi možemo da idemo dalje – konstatovao je Lovrenc Umek.

NJegov domaćin, Aleksandar Spajić je zapazio:

– Lovro je zapazio talenat Vedrana Samca i Stefana Tešanovića. Povezao je sa onim o čemu se govorilo u Finskoj. Mnogi principi rada se znaju, istovetni su, ali ako nemaš vrhunski potencijal ne vredi ni najbolje znanje. Takmičar je taj na koga se lepi ili ne trening i on uzdiže i trenera ion preko njega stiče nova znanja. Lovre je zaključio da može lako da se dogodi da uspesi naših atletičara donesu preokret i da mi uskoro idemo u Sloveniju kao predavači, ali da je najvažnije – sarađivati. D. Višnjić

 

ROĐEN KAO RATNIK

Juniorski rekorder Srbije u bacanju koplja, Vedran Samac,  već je nazvan Legionarom iz Sirmijuma, s obzirom da klub nosi ime nekadašnje rimske prestonice.

– On i Tešanović imaju veliku perspektivu – predviđa Lovrenc Umek. – Poseduju agresivnost, želju da bace daleko, što je važno, jer tu nema lepote…

Upali smo u misao sagovorniku konstatacijom da mora da se bude lovac, ratnik…

– Baš tako – složio se gost uz smeh. – Obojica u tehničkom delu i u snazi imaju značajan prostor za napredak.

 

PROBLEM ČAK I KAJGANA

Lovrenc Umek je trenirao Eufemiju Štorgu, vicešampionku Univerzijade 1999. koja je imala lični rekord od 61 metra u vreme kada je svetski rekord bio 67. Radio je i sa Peterom Zupancem, finalistom EP za mlađe seniore (takmičari od 20 do 23 let) kada je imao samo 20 godina.

Na pitanje koliko su neophodni uslovi za razvoj potencijala Umek kaže:

– Neophodno je obezbediti uslove svima, a posebno onima koji imaju velike mogućnosti. To podrazumeva sve, počev od jela.

Tu smo se prisetili gorke anegdote da je Miodrag Đukić onoga dana kada je koplje bacio 75 metara dobio pojačanu ishranu od četiri jajeta kod kuće.

– To je problem i dalje – nadovezao e Aleksandar Spajić – Od Atletskog saveza Srbije nema patike, ne zna kako da stigne na trening iz drugog mesta, osnovni medikamenti nisu mu plaćeni, ne znam ni koliko može zdravo da se hrani, a da ne pričam o redovnim terapijama, jer se, kako se to kaže, organizam namešta i povredice su neminovnost. Onoga ko je rođen za neku disciplinu valja prepoznati i podržati, a ne razbacivati sredstva u drugom interesu.