„Šta je ona kriva nije ništa ona kriva“ – predstava koja preispituje naš odnos prema azilantima
Šta se krije iza jednog novinskog članka prema kome su „azilanti napali dve žene u Banji Koviljači“? Ko je zaista kriv? Da li nas azilanti zaista ugrožavaju ili smo ksenofobični? Predstava „Šta je ona kriva nije ništa ona kriva“ u režiji Anđelke Nikolić, 7. maja, od 20. časova u Bitef teatru pokušava da odgovori na ova pitanja.
Kroz glumu 20 talentovanih tinejdžerki gledaoci sagledavaju bolne društvene okolnosti koje su se razvile u našoj zajednici, a čiji okidač je sve veći broj azilanata koji u potrazi za boljim životom dolaze i u našu zemlju, bežeći od nasilnih sukoba na Bliskom istoku.
„Glavni lik u komadu je trinaestogodišnjakinja, Mila, koja je najmlađi član tipične srpske porodice koja je izložena ekonomskim nedaćama i pogođena društvenim neskladom. Na taj način ova devojčica odrsta u sredini sa narušenim moralnim vrednostima i međuljudskim odnosima. Lik Mile, ali i ostale uloge u komadu, članove porodice, lokalne japije, političare i azilante, tumače tinejdžerke, čime ova postavka postaje dragoceno svedočanstvo o tome kako ova najmlađa kategorija stanovništva, ranjiva po različitim osnovima, doživljava našu brutalnu svakodnevicu. Njihova lična percepcija daje jedan specifičan, živ i autentičan okvir ovoj predstavi“, rekla je o predstavi rediteljka Anđelka Nikolić.
U predstavi igra 20 devojčica: Hana Beštić, Irina Stanimirović, Ivana Živković, Jona Petrović, Jovana Nikolić, Lana Jeremić, Lidija Kuč, Lidija Milovac, Marija Stefanović, Mia Raosavljević, Milica Živanović, Mina Aleksić, Mina Milićević, Neda Višnjić, Nina Raca, Sara Hajnović, Sara Vurdelja, Sofija Kovačević, Tamara Milojković i Valentina Stojilković.
Autorski tim čine Anđelka Nikolić, režija, Tijana Grumić, asistentkinja režije, Irena Popović-Dragović, muzika, Ana Valter, scenski dizajn, Bojana Mišić, scenski pokret i Milica Janketić, scenski govor. Mia David je producentkinja komada, Janko Dimitrijević, izvršni producent, a Marijana Stefanović, organizatorka.
Povezana vest: Predstavljamo vam novo izdanje "Kreativnog centra" - UČIMO DA MISLIMO 1 - zbirku za uvežbavanje školskog gradiva iz predmeta srpski jezik, matematika, svet oko nas i građansko vaspitanje. Mlađa deca spontano koriste misaone veštine. Ona uče da budu samostalna istražujući, proučavajući okolinu, koristeći logiku i rasuđivanje, isprobavajući nove stvari i razmišljajući kreativno. Tokom sazrevanja i ulaženja u obrazovni sistem, njihova prirodna radoznalost i sposobnost instinktivnog rešavanja problema ne angažuju se onoliko koliko bi to bilo moguće. Često čujemo kako u redovnoj nastavi nedostaje materijala koji bi pomogao učenicima da nauče i razviju kritičko mišljenje kao jedan od oblika mišljenja višeg reda. Misaone veštine koje spadaju u kategoriju mišljenja višeg reda nisu veštine poput pamćenja informacija ili računanja sa poznatim podacima, koji se često koriste u mnogim nastavnim predmetima. To su veštine koje prožimaju kompletan nastavni proces, kao i vannastavne aktivnosti, veštine koje služe da se ono što je naučeno primeni u novim situacijama. U radnoj svesci Učimo da mislimo 1, u izdanju Kreativnog centra, nalazi se mnoštvo raznolikih vežbanja kojima se dete podstiče da mišljenje višeg reda primenjuje u rešavanju jezičkih, matematičkih, logičkih i drugih zadataka u mnogim nastavnim oblastima, ali i u svakodnevnim životnim situacijama. Knjiga Učimo da mislimo 1 namenjena je učenicima prvog razreda osnovne škole i sadrži: preko 50 pojmova čija primena utiče na razvoj mišljenja višeg reda; 150 zadataka koji će pomoći učenicima da nauče kritički i kreativno da razmišljaju; aktivnosti usmerene na pojam koji je ključan za pokretanje misaonog procesa; aktivnosti za sticanje praktičnog iskustva i povezivanje misaonih veština s realnim životnim situacijama. Polazna tačka svakog vežbanja u knjizi jeste reč koja je ključna za pokretanje misaonog procesa, kao i njena definicija. U tekstu zadatka ova reč je istaknuta, kako bi učenici uočili kada i kako upotrebljavaju datu misaonu aktivnost. Aktivnosti koje se nalaze u knjizi Učimo da mislimo 1 nisu onakve kakve su učenici vežbali u školi. Ove aktivnosti će im pomoći da njihov mozak radi na potpuno nov način. Pitanja su često takva da nemaju samo jedan tačan odgovor. Zato autori ove knjige ohrabruju male čitaoce da odgovaraju onako kako oni misle da je ispravno i na početku zbirke im nude deset izuzetno korisnih saveta za rešavanje zadataka. „Iako su sve misaone veštine važne, učenici najviše prakse stiču u uvežbavanju pamćenja, prepoznavanja, poistovećivanja i razumevanja. Zato se u ovoj knjizi fokusiramo na misaone veštine koje su zahtevnije za usvajanje, kao što su analiziranje, predviđanje, stvaranje, sastavljanje, organizovanje, procenjivanje, kreiranje, kritičko mišljenje i rešavanje problema. Ljudi sa razvijenijom veštinom kritičkog mišljenja ostvaruju veća postignuća, bez obzira na predznanje o datoj temi. Oni uspešnije stiču nova znanja i umeju da pristupe rešavanju problema. Istrajniji su i znaju kako da na produktivan način iskoriste poteškoće s kojima se suočavaju kako bi pronašli rešenje.“, ističu autori zbirke Učimo da msilimo 1. Ovde možete prelistati izdanje:
Predstava je nastala u koprodukciji Hartefakta i Bitef teatra uz podršku Ustanove kulture Parobrod i Ovation BBDO. Želja producenata je da pokrenu debatu o ksenofobiji i podignu svest o statusu azilanata u Srbiji.
Ulaznice se mogu kupiti na blagajni Bitef teatra po ceni od 500 din.
„Šta je ona kriva nije ništa ona kriva“ – predstava koja preispituje naš odnos prema azilantima
