71. MARTOVSKI FESTIVAL: Selekcija dokumatranog filma do 50 minuta

„Marija želi da postane žena“ (2024 / 29′ 57“) po scenariju u režiji Jovana Pantovića govori o Mariji, koja, suočavajući se sa sopstvenim preosetljivim bićem, u svojoj glavi kreira savršenog partnera. O tome otvoreno priča sa Jovanom, svojim sadašnjim partnerom. Iznenađen njenim ispovedanjem i pričom, Jovan sve to beleži kamerom, tokom zajedničkog života u dva različita stana u Beogradu.

„Od avlije do sokaka“ (2024 / 13′ 13“) koji su režirali Miodrag Savić, Marija Rita i Andrijana Jelić. Nedaleko od Čačka, na Kablaru nalazi se selo Rošci u kojem malobrojno stanovništvo, većinski starija populacija, obitava u kafani „Kod Odže“, gde se i održava duh sela. Kafana je centralno mesto okupljanja i dešavanja, gde stalni posetioci bivstvuju i stvaraju umetnost od dokolice. „Kod Odže“ vreme nema definiciju i trajanje; ono postoji u datom trenutku i takvo biva jedinstveno.

„Ostajem ovde“ (2024 / 26′ 40“) scenariste i reditelja Aleksandra Lazarevića govori o svetski priznatom umetničkom fotografu Igoru Mandiću, koji, promišljajući svoju prošlost, istražuje pojam predodređenosti i sopstveni umetnički rad. Provodi nas kroz mračna i svetla mesta na kojima je bio, a koja su ga načinila onim što je danas. Njegova neverovatna životna priča oblikovana je nasiljem koje mu je bilo nametnuto, prvo kao šok i sticaj okolnosti, a zatim kao rešenje za preživljavanje. Poput antičkih junaka, on prolazi svoje putovanje kroz sukob i borbu, a ishod je veličanstven. Sada izlaže svoje radove zajedno sa planetarno poznatim umetnicima.

„Raffai Anna“ (2024 / 21′ 30“) po scenariju Nevene Matović i Igora Toholja, koji potpisuje i režiju. Ana Rafai, u junu 2022. godine proslavila je 96. rođendan. Njen svakodnevni život je i dalje bio ispunjen radošću, čemu doprinose mačka, posete rođake Ilone Pajić i stare komšinice. Ana ne zaboravlja tužne i srećne događaje iz svog dugog života i svoje uspomene sređuje kao stari porodični foto album. Međutim, nedavno emitovanje njenog radio portreta na Radiju Beograd 2, budi sećanja na način koji nikada ranije nije doživela.

„Ti još razmišljaš o tome?“ (2023 / 18′ 55“) u režiji Sare Kecman, koji govori o preispitivanju, biciklanju i nastavljanju.

„Vuk“ (2023 / 11′) govori o odlučnoj majci koja kreće na neočekivano putovanje podizanja deteta, kada saznaje da je njenom novorođenčetu dijagnostifikovan Daunov sindrom. Uprkos predrasudama, uspeva da pronađe put iz naizgled bezizlazne situacije i nastavlja sa životom. Scenario i režiju potpisuje Bo Stamatović, a u filmu se pojavljuju Gordana Branković, Vuk Ivanišević, Jovan Branković, Eva Ilić – Stevanović

Evropsku premijeru imaće ostvarenje „Zoran“ (2023 / 39′ 35“), po scenariju i u režiji Aleksandra Ćirića. To je priča o neverovatnim okolnostima u kojima je Zoran sazrevao kao umetnik, učeći od najboljih. Zoran je majstor u tome da svaku naizgled tešku situaciju pretvori u priliku. I sve to radi sa neverovatnom lakoćom. Njegove skulpture su žive. Zato su mu severnoamerički Indijanci dali i indijansko ime Tunka Kitka – Čovek koji budi kamen.

Srpsku premijeru na Martovskom imaće filmovi:

„Blago nama“ (2023 / 9′ 52“) po scenariju i u režiji Vanje Vujina. Tragajući za blagom, autor putuje selima Stare Planine.

„Procenti života“ (2023 / 18′ 40“) po scenariju i u režiji Vladimira Perovića. Sveta statistika. Egzaktnost. Jesu li brojke i procenti istinski odraz stvarnosti!? Može li statistika da izrazi život!? Život i stvarnost jednog društva? Do koje mere stvarnost izražena brojkama liči na stvarnost oko nas!? Studija slučaja: zemlja meda, mleka i statistike, na čudnoj strani istorije, istine i civilizacije…

„Ko je sad taj Ika Bašić?“ (2023 / 27′ 30“) po scenariju Tamare Trninić, koja je ovaj film režirala zajedno sa Sonjom Rakić. Film istražuje život Ilije Ike Bašića, renomiranog jugoslovenskog filmskog i televizijskog radnika. Slušajući priče ispred i iza platna iz njegovog života, autorka upoređuje vrednosti dva različita veka – onoga u kom je stvarao on i ovoga u kom stvara ona; analizira pristupe filmskoj profesiji, revolucionarske porive, pitanja kreativnosti, posvećenosti i slobode.

Dragoljub Dragan Elčić autor je filma „SVETLOST I SENKE: I umetnike ubijaju zar ne?“ (2023 / 29′ 52″), koji je priča o jednom od najvećih slikara 20.veka, Savi Šumanoviću (1896-1942). FIlm o slikaru svetlosti koji je slavio život, a doživeo surovu smrt od fašista 1942. godine.

Za najbolji kratki dokumentarac na 71. Martovskom festivalu takmičiće se još tri filma:

„Portret umirućeg džina“ (2023 / 11′), po scenariju i u režiji Stefana Đorđevića, je vizuelna oda rudarima RTB Bor, koji su čitav svoj život proveli u rudniku, radeći u teškim uslovima, koristeći zastarelu tehnologiju koja se godinama nije menjala. Zbog preuzimanja RTB Bora od strane kineskih investitora, stara topionica je uništena, a potreba za starijim rudarima je nestala. Film prikazuje njihove poslednje radne dane.

„reKAPITULACIJA“ (2023 / 45′) govori o  vremenima izuzetno krizne situacije, početkom devedesetih godina prošlog veka, kada na inicijativu Nikole Džafa grupa umetnika ostavlja po strani svoje lično stvaralaštvo i udružuje se u kolektiv Led art, sa ciljem da pokušaju da utiču na negativne tokove u društvu. U okolnostima opšte devastacije svih vrednosti, institucija, pa i ugroženosti proste fizičke egzistencije, Led art umetničkim akcijama u javnom prostoru pokušava da uspostavi načelo „etika pre estetike“. Autor filma je Filip Markovinović, a pojavljuju se Nikola Džafo, Dragoslav Krnajski, Darka Radosavljević Vasiljević, Srđan Veljović, Goran Denić, Predrag Kočović, Nebojša Milikić.

„Reumor“ (2023 / 28′ 17“) autorke Anđele Bucalović predstavlja prosečan život penzionera u gradu Beogradu. Kako razmišljaju i provode svoje kasne godine. U filmu se pojavljuju  Vukica i Dušan Bucalović.