Na današnji dan – 8. novembar
1519 – Španski osvajač Hernana Kortez (Cortes) stigao je u Meksiko, gde su ga Asteci, verujući da je on reinkarnacija asteškog božanstva Kecalkoatl (Quetzalcoatl), primili s najvećim počastima.
1520 – Po naredbi danskog kralja Kristijana II (Christian) izvršen je pokolj više od 80 švedskih sveštenika i plemića. „Stokholmsko krvoproliće“ podstaklo je ustanak kojim je, pod vođstvom Gustava Vase 1521. Švedska oslobođena danske vlasti.
1576. – Prema sporazumu sklopljenom u Ganu, svih 17 nizozemskih provincija ujedinilo se u ratu protiv Španije za oslobođenje Holandije. Holanđani su bili većinom protestanti pa je otpor španskoj vlasti imao i versku pozadinu.
1656. – Rođen je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej, koji je već u 19. godini objavio raspravu o putanjama planeta. Bio je direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba I utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1551. zapravo ista kometa koja se periodično pojavljuje. Predskazao je da će se ona ponovopojaviti krajem 1758. što se i dogodilo s malim zakašnjenjem. Njemu u čast to svemirsko telo je nazvano Halejeva kometa. Prvi je otkrio da se i zvezde kreću, shvatio ih kao sunca, a naše Sunce kao zvezdu i izradio je prvu meteorološku kartu. Dela: „Katalog južnih zvezda“, „Pregled astronomije kometa“, „Teorija magnetskog kompasa“.
1674. – Umro je engleski pisac Džon Milton, jedan od najvećih pesnika u svetskoj literaturi, izuzetno obrazovan, snažna ličnost visokog morala i značajan mislilac. Posle pogubljenja kralja Čarlsa I 1649. sasvim se posvetio politici i sem nekoliko soneta pisao je samo prozu, raspravljajući o različitim političkim i verskim pitanjima. Do obnove monarhije 1660. bio je latinski sekretar Državnog saveta. Oslepeo je 1652. a kad je monarhija obnovljena dopao je zatvora i izgubio veći deo imanja i od tada do smrti vratio se poeziji. Slep, siromašan i razočaran spevao je najveća dela: „Izgubljeni raj“, religiozni ep u 12 pevanja o pobuni Satane i njegovih anđela protiv nebeskog Samodršca, o padu Čoveka i obećanju spasenja, „Vraćeni raj“, ep u četiri pevanja o spasenju i Hristovoj pobedi nad Satanom I „Samson Agonistes“, tragediju inspirisanu biblijskom pričom o Samsonu koju je napisao po ugledu na grčke tragedije. Ostala dela: poeme „L’Allegro“, „Il Penseroso“; „Komus“, elegija „Lisidas“, prozna dela „Areopagitika“, posvećena slobodi štampe, „Odbrana engleskog naroda“ u kojoj je opravdavao pogubljenje Čarlsa I.
1793. – Na giljotini je pogubljena Žana Mari „Manon Flipon“ Rolan, poznata kao Madam Rolan, koja je u vreme Francuske revolucije okupljala u svom salonu u Parizu pisce i ostale umetnike I političare. Na njih je znatno uticala, posebno na žirondince koje je predvodio njen suprug Žan Mari Rolan de la Platijer, minister unutrašnjih poslova Francuske 1792. Pogubljena je tokom jakobinske tiranije, posle čega je njen muž izvršio samoubistvo.
1793. – Prvi put je za javnost otvoren „Luvr“. Korišten je kao dvor francuskih kraljeva od 1204. Odluku o njegovom otvaranju i pretvaranju u muzej donela je francuska vlada u duhu tadašnjih revolucionarnih stremljenja.
1805 – Smederevski dizdar Muharem Guša Bošnjak predao je ključeve grada vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu. Tim činom Smederevo se uvrstilo među prve srpske varoši koje je Karađorđe oslobodio od Turaka.
1847 – Rođen je irski književnik i pozorišni kritičar Bram Stoker, autor romana o Drakuli (1897), koji je za autorova života ostao potpuno nezapažen. Otkrila ga je filmska produkcija ostvarivši niz filmova o egzotičnom transilvanskom grofu-vampiru.
1858 – Posle pobede nad turskom vojskom na Grahovu, Crna Gora je dobila međunarodno utvrđene granice prema Otomanskom carstvu, za koje su garantovale velike sile – Rusija, Austrija, Francuska i Pruska.
1888. – Rođen je srpski političar, matematičar i filozof Sima Marković, profesor Beogradskog univerziteta i vođa tzv. Desne frakcije u Komunističkoj partiji Jugoslavije. Doktorirao je matematiku 1913. kod Mihaila Petrovića (Mika Alas). Od 1926. Do 1928. bio je generalni sekretar KPJ, iz koje je isključen 1929, a ponovo primljen 1935. Stradao je u Sovjetskom Savezu, u Moskvi, 1939. kao žrtva staljinističkih čistki. Dela: „Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma“, „Iz nauke i filozofije“, „Teorija relativnosti“, „Tragizam malih naroda“.
1895 – Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen (Wilhelm Conrad Roentgen) otkrio je na univerzitetu u Vircburgu novu vrstu zraka koji prodiru kroz meke delove tela i deluju na fotografsku ploču. Nazvao ih je „iks“ (X) zracima, koji su kasnije njemu u čast nazvani Rendgenovi zraci. Za epohalni izum dobio je 1901. Nobelovu nagradu za fiziku.
1900 – Rođen je srpski kompozitor, dirigent, muzički pedagog i kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti (simfonijska poema „Put u pobedu“, kantate „Srbija“, „Svetli grobovi“, „Vezilja slobode“, solo pesme, gudački kvarteti, filmska i scenska muzika).
1909. – U Beogradu je formirano sportsko viteško društvo „Soko“, ujedinjenjem viteških društava „Dušan Silni“ i saveza srpskih sokolova. Godinu dana docnije izvršeno je ujedinjenje celokupnog srpskog sokolstva sa teritorije Kraljevine Srbije i sa prostora tadašnje Austrougarske. Bila je to organizacija naglašenog patriotskog naboja pa joj je s početkom Prvog svetskog rata u austrijskim zemljama onemogućena delatnost.
1917 – Savet narodnih komesara uspostavljen je kao nova vlada Rusije s Lenjinom na čelu. Lav Trocki postao je komesar za inostrane poslove, a Staljin komesar za narodnosti.
1917 – Umro je srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme „Plava grobnica“ posvećene masovnom sahranjivanju srpskih vojnika u more, posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Sahranjen je na solunskom groblju Zejtinlik. Napisao je četiri knjige pesama i više drama, uključujući „Kraljevu jesen“ i „Uroševu ženidbu“.
1918. – Srpska vojska oslobodila je Pančevo, bio je to početak oslobađanja Banata i njegovog prisajedinjenja Kraljevini Srbiji. Jedinicom koja je oslobodila grad komandovao je kapetan Petar Aračić, potonji general. Dan oslobođenja danas se obeležava kao dan grada Pančeva.
1918. – Pobednička srpska vojska umarširala je u Novi Sad. Dunavskom divizijom Srpske vojske koja je oslobodila grad komandovao je proslavljeni vojvoda Petar Bojović. Ovim je okončana dvovekovna vladavina Habzburške monarhije delovima Srbije severno od Save I Dunava.
1922. – Rođen je južnoafrički hirurg Kristijan Barnard, koji je 1967. obavio prvo presađivanje ljudskog srca.
1923 – Sprečen je pokušaj Adolfa Hitlera u Minhenu da s generalom Ludendorfom (Ludendorff) izvede puč. Vođa nacista je uhapšen četiri dana kasnije i osuđen na pet godina zatvora, ali je krajem 1924. amnestiran. Tokom boravka u zatvoru napisao je knjigu „Maj kampf“ (Moja borba), koja je kasnije postala biblija nacizma.
1932. – Za predsednika SAD izabran je kandidat Demokratske stranke Frenklin Ruzvelt, koji je potom biran još tri puta za šefa države, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji i protivno je ustavu SAD. Na vlasti je ostao do smrti 1945.
1942 – Savezničke snage pod komandom generala Dvajta Ajzenhauera (Dwight Eisenhower) počele su iskrcavanje u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu. Borbe protiv nemačko-italijanskih trupa završene su 13. maja 1943. pobedom Saveznika.
1959. – Ujedinjena Arapska Republika (Egipat, Sirija I Libija) i Sudan potpisali su sporazum o podeli voda Nila posle izgradnje Asuanske brane.
1960 – Kandidat Demokratske stranke Džon Kenedi (John Kennedy) postao je u 43. godini najmlađi predsednik u istoriji SAD. Ubijen je u atentatu u Dalasu 22. novembra 1963.
1972. – Zapadna i Istočna Nemačka okončale su posle 23 godine hladnoratovski antagonizam iniciranjem sporazuma o dobrosusedstvu i obostranim poštovanjem postojanja dveju suverenih nemačkih država.
1986 – Umro je ruski političar Vjačeslav Molotov, šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956, glavni pregovarač s nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog pakta o nenapadanju (1939). Od 1931. do 1941. bio je i predsednik Saveta narodnih komesara (vlade). Jedan od najbližih Staljinovih saradnika, isključen je iz partije u junu 1957. i smenjen sa svih funkcija. Vraćen je u partiju 1984. u 95. godini života.
1988. – Republikanac Džordž Buš izabran je za predsednika SAD pobedom nad demokratom Majklom Dukakisom, što je bila treća uzastopna pobeda republikanaca. Buš je preuzeo vlast posle dva mandata Ronalda Regana, čiji je bio potpredsednik.
1989 – Daglas Vajlder (Douglas Wilder) izabran je za guvernera Virdžinije, kao prvi crnac u istoriji SAD koji je postao guverner jedne američke države. Istog dana Dejvid Dinkins (David) je izabran za prvog crnog gradonačelnika Njujorka.
1991. – Evropska zajednica (sada Evropska unija) zavela je sankcije protiv Jugoslavije, kojima je predviđen prekid sporazuma o trgovini i saradnji, brisanje sa spiska korisnika opšteg sistema preferencijala i ukidanje finansijske pomoći u okviru programa pomoći zemljama istočne Evrope. Sankcije su potom ukinute za četiri jugoslovenske republike i zadržane samo protiv Srbije i Crne Gore, s obrazloženjem da one ne sarađuju na miroljubiv način u rešavanju jugoslovenske krize.
1997. – U Kini je zatvoren najveći rukavac reke Jangcekjang, čime je otpočela gradnja hidroelektrane „Tri klisure“, najveće električne centrale na planeti.
1998 – Sud u Bangladešu osudio je na smrt 15 bivših oficira, optuženih za ubistvo bangladeškog predsednika šeika Mudžibura Rahmana (Mujibur) u vojnom udaru u avgustu 1975.
1999 – Umro je slovenački i jugoslovenski gimnastičar Leon Štukelj, najstariji olimpijski šampion i prvi olimpijski pobednik sa prostora bivše Jugoslavije. Štukelj, koji je samo dve godine mlađi od modernih Olimpijskih igara, osvojio je šest olimpijskih medalja, među kojima tri zlatne, dve u Parizu 1924. i jednu u Amsterdamu 1928.
2001 – Pripadnici jedinica za specijalne operacije Srbije („Crvene beretke“) počeli su protest u centru za obuku u Kuli. Četiri dana kasnije oni su transporterima blokirali ceo centar i deo autoputa u Beogradu. Protest je završen 17. novembra nakon pregovora s vladom Srbije.
2001 – Francuski gornji dom parlamenta, Senat, usvojio je zakon kojim se Korzici dozvoljava ograničena autonomija, iz kojeg su prethodno izbačeni mnogi ključni članovi.
2002 – Savet bezbednosti UN je na javnoj sednici jednoglasno usvojio Rezoluciju 1441 o razoružanju Iraka.
2004 – Ubila se Iris Čang, autorka knjige „Silovanje Nankinga“, koja predstavlja osvedočenu istoriju japanske brutalnosti u Kini tokom 30-tih godina prošlog veka. Knjiga je pokrenula preispitivanje tamne istorije japanske okupacije Kine.
2004. – Kubanske vlasti „prognale“ su američki dolar sa kubanskog tržišta, a američku valutu, po kursu jedan za jedan, zamenili „konvertibilnim pezosom“, ranije fiktivnom obračunskom jedinicom, a sada i formalno štampanom monetom u istim apoenima, čak u istoj zelenoj boji kao dolar. „Kubanski dolar“, umesto američkih predsednika, nosi likove Kastrovih revolucionara.
2005. – Francuski predsednik Žak Širak proglasio je vanredno stanje, s ciljem da se zavede policijski čas u gradovima u kojima su izbili neredi. Povod za nerede bila je smrt dvojice dečaka afričkog porekla, koji su desetak dana ranije nastradali od udara struje u trafo-stanici, gde su se sakrili verujući da je za njima policijska potera.
2006. – Na svečanoj sednici u Domu Narodne skupštine u Beogradu proglašen je novi ustav Srbije. Državnu himnu „Bože pravde“ izveo je Umetnički ansambl Doma Vojske Srbije „Stanislav Binički“. U reprezentativnom zdanju na Trgu Nikole Pašića, u kome su do tada svečano proglašavani konstitutivni akti negdašnjih jugoslovenskih drzava, prvi put je proglašen i ustav Srbije. Novi ustav je prethodno 30. septembra jednoglasno usvojila Narodna skupština, a potvrđen je i na referendumu 28. i 29. oktobra.
2006. – U dve velike akcije snaga bezbednosti u Napulju su uhapšena 32 pripadnika mafije, u okviru napora da se zaustavi talas nasilja koji je zahvatio taj grad na jugu Italije. Specijalna jedinica policije formirana je ovim povodom, od oko 1000 pripadnika,pošto je Napulj, treći po veličini grad u Italiji, središte ogranka sicilijanske mafije poznate kao – Kamora.
2010 – Kineski disident Liju Sjaobo dobio je Nobelovu nagradu za mir „zbog svoje dugogodišnje i nenasilne borbe za fundamentalna ljudska prava u Kini“.
2011. – Ruski predsednik Dmitrij Medvedev i nemačka kancelarka Angela Merkel pustili su u rad gasovod “Severni tok” Gasovod povezuje ruski grad Viborg i nemački Grajfsvald. Time
je započela isporuka sibirskog gasa u Evropu putem prve od dve linije koje idu dnom Baltičkog mora, dužine 1.200 kilometara.
Danas je Mitrovdan, dan kada Srpska pravoslavna crkva obeležava uspomenu na Svetog velikomučenika Dimitrija, rođenog u Solunu u trećem veku, pogubljenog na današnji dan.
Leave A Comment