Nova trilogija „Poluživot“ na tragu Harija Potera
Neverovatan uspeh debitantskog dela Engleskinje Sali Grin „Bela vrana“, koji bi trebalo da bude prvi tom trilogije „Poluživot“ pokazao se kao dokaz da „haripoterovske“ vrste literature nema dovoljno iako mlađa publika čezne za njom.
Izdavač kompletnog serijala o Hariju Poteru „Evro-Đunti“ svakako je imao razloga što je odmah kupio autorska prava za celu trilogiju Grinove, iako su za sada štampana i u svetu samo prva dva dela i to u tridesetak zemalja.
Srpskim čitaocima je upravo ponuđen prevod oba dela „Bela vrata i „Crno srce“ a „Evro-Đunti“ obećava da će u najkraćem roku prevesti i treći deo čim bude dostupan za izdavače.
Inače, i pre nego što je ova priča o 16-godišnjem Nejtanu krenula u svoj trijumfalni pohod po svetu, svi koji su pisali o novoj zvezdi odmah su prepoznali da se Grinova neskriveno inspirisala Roulingovom, ali ono što razlikuje Harija Potera i Nejtana Birna je njihovo poreklo.
Obojica su rođena u savremenoj Engleskoj, ali dok je Hari Poter siroče iz braka dvoje čarobnjaka, Nejtan je „polutan“ – majka mu je bila bela veštica, koja je umrla kada ga je rodila, a otac, koga nikada nije sreo, je najopasniji među „crnim vešcima“.
U savremenoj Engleskoj među smrtnicima uporedo žive dve vrste veštica i veštaca „beli“ i „crni“ koji su stalno u sukobu a Nejtan je izrod jer ne pripada ni jednoj „vrsti“.
Njegova jedina štansa da se spase pakla u kome ga drže je da pobegne i nađe oca koji jedini može da ga obdari sa magičnom moći pre nego što bude kasno, to jest pre nego što postane punoletan.
Kako da krene u potragu za ocem kome čak ne zna ni ime kada nema poverenje ni u koga, čak ni u devojku u koju je zaljubljen?
Tako počinje trilogija koju već nazivaju „međunarodnom senzacijom“, u kojoj su neki kritičati prepoznali uzbudljivu priču o otuđenosti, ali i o nepojmljivoj snazi junakove volje da preživi po svaku cenu.
Grinova, koja je imala uspešnu karijeru finansijskog stručnjaka, a potajno je pohađala časove kreativnog pisanja jer je želela da stekne osnovna znanja književnog zanata, i već je imala ideje o čemu bi volela da piše, počela je da se diže u ranu zoru da bi pisala.
Prvi deo trilogije“Bela vrana“ koja u originalu nosi naslov „Half bad“ (Dopola loš), kako je kazala autorka, pisala je skoro tri godine sve dok nije dobila podršku muža (ima i sina) nakon što ju je „uhvatio“ kako piše u potaji u ranu zoru dok svi jos spavaju.
Grinova kaže da joj je podršku pružio i agent koji je prepoznao njen talenat da ispriča uzbudljivu priču za koju joj je potrebna bujna mašta.
Zanimljiva je opaska jednog kritičara koji je u knjizi prepoznao teme: uloga gena i uloga odgoja u formiranju ličnosti. Da li je Nejtan agresivan zato što je pravi sin svoga oca, ili je za to kriv način kako su ga tretirali do je odrastao, koliko je odsutvo normalnog porodičnog okruženja uticalo na njega koji se oseća autsajderom, bez obzira na sredinu u kojoj se kreće….?
Ovaj prvi tom ne samo da je već privukao pažnju čitalaca svih generacija, kao što je bio slučaj i sa Harijem Poterom, već i Holivuda pa je kompanija Fox kupila prava za ekranizaciju.
U drugom tomu trilogije „Crno srce“, u originalu „Half Wild“ (Dopola divlji) čitalac nalazi Nejtana kako mora da se skriva i beži, jer ga beli vešci progone, a crni ga mrze.
Pošto je stigao na vreme, da nađe oca Markusa, nemilosrdnog ubicu, dobio je od njega moćan „dar“ da je nepobediv, ali ne može da zauzda nagon da ubija. Voljena devojka je nestala i treba da je nađe, ali sumnja da ga je ona izdala.
Između crnih i belih veštica i veštaca se vodi nemilosrdni rat, ali Nejtan ne može da odabere stranu… Sa svih strana opasanosti vrebaju a on postaje svestan da se možda najveća opasnost po njega krije u njemu samom…
Obe knjige su pune nasilja, patnje, bola i nada da će naći svoje mestu u svetu kome ne oseća da pripada je samo daleko svetlo na kraju dugog mračnog tunela.
Da srpski izdavač računa da će ova trilogija ubrzo postati hit i kod nas pokazuje prvi tiraž od 2000 primeraka. Da je original dobro preveden postarao se prevodilac Vladimir D. Janković koji je ove godine, tokom „Molijerovih dana“ u Francuskom institutu, dobio pohvalu za prevod na srpski jezik.