Sredinom oktobra u bečkom Jevrejskom muzeju otvara se izložba pod nazivom „Helena Rubinštajn. Kreatorka lepote“. Izložba prikazuje put Helene Rubinštajn kao migrantkinje koja savlađuje kontinente, krši konvencije i u središte pažnje stavlja angažovanje za samostalnost žena. Fokus na Beč pokazuje kako je svoju umreženost u sferi umetnosti i ekonomsko umeće znalački koristila na licu mesta.
Helena Rubinštajn (1870–1965) pionirka ženskog preduzetništva, sa 16 godina okreće leđa uskim, malograđanskim odnosima u njenoj ortodoksnoj jevrejskoj porodici u Krakovu i odlazi najpre u Beč a potom u Australiju. Tamo bez ičije pomoći podiže svetsku imperiju, koja je trasirala put mnogim, najvećim delom jevrejskim preduzetnicima, u novoj oblasti – u kozmetici. Njeno preduzeće uskoro je činilo skoro 100 filijala u 14 zemalja sa oko 30.000 zaposlenih. Uporedo je postala značajna pokroviteljka umetnosti i nauke.
Krakov – Beč – Melburn – London – Pariz – Njujork – Tel Aviv značajne su stanice u njenom životu.
Strast, smelost, upornost, preuzimanje odgovornosti, vođenje, naređivanje, u kombinaciji sa urođenim izuzetnim ukusom i izvanrednim talentom da se sagleda duh vremena, najznačajnije su karakteristike koje su Helenu Rubinštajn učinile prvom „Selfmade“-ženom u istoriji.
U vreme kada nega lepote nije bila tema a šminka važila za sramotnu i nepoželjnu, ona se afirmisala sa svojom idejom da bi svaka žena mogla da otkrije svoju individualnu lepotu i od toga učini najbolje moguće. Helena je bila opčinjena time da bi žene tako dobile na samopouzdanju. Za umetnine, nekretnine i njihovo uređenje davala je čitavo bogatstvo. Za arhitekturu i uređenje njenih salona lepote, instituta, kuća i stanova angažovala je najinovativnije arhitekte tog vremena. Njena deviza je bila „urbana moderna“.
Vodootporna maskara „made in Vienna“
Godine 1932. Helena Rubinštajn otvara salon lepote u Beču na adresi Kohlmarkt 8. Nekoliko godina kasnije Beč je imao važnu ulogu za njeno preduzeće. Trku oko stvaranja vodootporne maskare osvojila je Bečlijka Helena Vinterštajn-Kamberski (Helene Winterstein-Kambersky) koju patentira 1935. godine. Kasnije je licencu prodala Heleni Rubinštajn. Bečki salon Rubinštajn zatvoren je 1939. godine a od antisemitizma Helena nije bila pošteđena ni u Njujorku gde joj je zbog jevrejskog porekla onemogućeno da iznajmi stan, nakon čega kupuje čitavu kuću u Park-aveniji.
Nakon dolaska nacionalsocijalista na vlast Helena uspeva skoro čitavu porodicu da dovede u SAD. Sestra Regina Kolin i njen suprug pogubljeni su u Aušvicu. Iako je sudbinskih udaraca bilo još: razvod, smrt drugog supruga, pogibija sina, Helena je snagu crpela iz svog posla. Čuvena je bila njena deviza: „Quality’s nice but quantity makes a show.“
Izložba se može videti od 17. oktobra 2017. do 6. maja 2018. godine.
PHOTO: Archives Helena Rubinstein, Paris
