Dobrica Ćosić je od 1951. do 2011. godine pisao dnevničke beleške. Intimno svedočenje pisca „Vremena smrti“ i „Deoba“ o savremenicima, među kojima su neki bili njegovi bliski prijatelji, istovremeno je i svedočanstvo o zlatnom dobu jugoslovenske književnosti i onima koji su je stvorili. Miloš Crnjanski, Meša Selimović, Ivo Andrić, Miodrag Bulatović, Branko Ćopić, Momo Kapor i drugi deo su knjige uspomena, susreta, razgovora i sporenja.
„Vodeći nas kroz velike klasike, Ćosić u ovoj zaista zanimljivoj i posve kontroverznoj knjizi, prelama epohu koja je obeležila živote tih klasika, njihova dela i njihove čitaoce. Zemlja u kojoj su stvarali je nestala, ali ono što su u toj zemlji stvorili Meša, Andrić, Ćopić, Bulatović, Mihiz, Popa, Skender, Isaković, Kapor, junaci ove knjige i Ćosićevi prijatelji, ostalo je i trajaće dok god budu postojali srpska kultura i srpski jezik“, istakao je pisac Marko Krstić u pogovoru ove knjige.
Ana Ćosić Vukić, kćerka Dobrice Ćosića, veoma je dugo radila na dnevničkim beleškama svoga oca. „To su veoma heterogeni i obimni tekstovi u kojima se prepliću zapisi o dnevnim događajima, njegovom učešću u političkom životu, intimne beleške, a najviše skice, motivi i razrade tema i kompozicija za njegove romane.“
Ćosić je pisao o knjigama koje je čitao, vodio imaginarne dijaloge s piscima, opisivao je susrete sa jugoslovenskim i srpskim piscima i umetnicima, važne događaje u kojima su zajedno učestvovali.
„Na moj predlog prihvatio je da priredim knjigu o piscima. Proširio je zapise i napisao njihove celovitije portrete.“
Izbor tekstova Dobrice Ćosića u knjizi „Dvanaest portreta“ pruža priliku njegovim čitaocima da upoznaju piščev celovit pogled na velike pisce, njegove savremenike u drugoj polovini XX veka, a koji su u najvećem broju bili i njegovi prijatelji.
„Dvanaest portreta“ možete pronaći od srede, 22. jula, u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Leave A Comment