U danima godišnjice smrti Milana Mladenovića tabloidi kao da se utrkuju u objavama „šokantnih detalja“ iz života pesnika, pevača, gitariste i vođe benda Ekatarina Velika. Iz želje da se pronađu i objave „novi pikantni detalji“ – iz godine u godinu se u javnosti pojavljuju poluistinite ili izmišljene priče. Jedna od najčešćih je razlog odlaska Milana Mladenovića. Milan Mladenović je preminuo od posledica raka pankreasa 5. novembra 1994, u 36. godini života.

Ovaj tekst će vam otkriti proverene, a do sada manje poznate ili nepoznate detalje o muzičaru, umetniku i aktivisti čija dela i glas odjekuju i danas, poput pesme „Zemlja“ proteklih meseci.

KEC IZ DOMAĆINSTVA, DVOJKA IZ MARKSIZMA I PETICA ZA MATURSKI ISPIT

Od prvog razreda osnovne škole Milan je bio odličan đak, sve do osmog – kada se u njegovoj knjižici prvi put pojavljuje ocena nedovoljan (1) – iz predmeta ‘Domaćinstvo’. Kraj te školske godine dočekao je i sa jednom ‘dvojkom’ – iz marksizma, iako je taj razred završio kao vrlo dobar đak. Prijatelji i familija tvrde da je razlog loših ocena bilo Milanovo sve veće interesovanje za bavljenje muzikom.

Nakon što je 1977. maturirao radom „Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije” (za koji je dobio ocenu odličan (5)) Milan već 1. jula postaje član Udruženja muzičara džeza i zabavne muzike Beograda, čvrsto rešen da se bavi isključivo muzikom. Imao je tek osamnaest godina.

„Ta ideja se uopšte nije dopala mojim roditeljima” – pričao je u intervjuima – „posle im je postalo drago da pročitaju moje ime u novinama. Počeli su da mi pomažu i da me podržavaju.“

IZGUBLJENI SNIMCI, PEVANJE HARMSA NA ENGLESKOM I ,,SOBA” EKV

Zadužbina Milana Mladenovića već godinama pronalazi i digitalizuje Milanove arhivske snimke – ali za neke se veruje da su zauvek izgubljeni. Među njima su demo snimci benda Limunovo drvo koje je za bend snimio 1978. u Zagrebu sa Huseinom Hasefendićem kao producentom. „Milan samo što se nije pobio sa Husom oko aranžmana i produkcije“ – tvrdio je kasnije bubnjar Dule Dejanović. Po svemu sudeći nije sačuvana ni Milanova pesma „Prevaren” koju je Šarlo Akrobata snimio 1980. godine. Uz demo-snimke Katarine II iz 1982. i prvih snimaka za debi-album 1983, izgubljenim se smatraju i songovi za predstavu „Majka hrabrost” Lenke Udovički iz 1992. godine. Ipak, Zadužbina poseduje nekoliko snimaka koji su javnosti potpuno nepoznati i koji će uskoro biti objavljeni.

Milanovi ponekad kriptični tekstovi i danas su povod različitih tumačenja koja su često tragikomična. Primera radi – Milan je inspiraciju za jednu pesmu EKV dobio nakon kratkotrajnog boravka u JNA. Želeći da ga iznenade i ne očekujući njegov brzi povratak – Spasa i Danica, Milanovi roditelji, ispraznili su njegovu sobu i spremili je za krečenje. Milan se vratio u Beograd nenajavljen i zatekao svoju sobu u takvom stanju. Tako je nastao tekst pesme „Soba” Ekatarine Velike.

Od kako је zbirka „Slučajevi” Danila Harmsa prvi put kod nas prevedena – Milan je sa oduševljenjem pričao o toj knjizi u intervjuima. Sve do 2010. godine bilo je malo poznato da postoji snimak na kojem Milan peva Harmsove stihove i to na engleskom. Na snimku objavljenom na albumu Deže Molnara Milan peva (u prevodu) „Pustite me i dozvolite da spokojno posmatram zeleno drveće / Tad će, možda, spokoj ispuniti moju dušu / Tad će, možda, oživeti moja duša / I ja ću se probuditi, i u meni će izbiti intenzivan život.”

„CRNA MARIJA”, KONCERT ZA HRAM SV. SAVE I NAJPOSEĆENIJI KONCERT U KARIJERI

Iako film “Crna Marija” danas ima gotovo kultni status, Milan nije, po tvrdnji onih koji su mu bili bliski, bio nimalo zadovoljan svojom ulogom i celim filmom. O tome je u javnosti govorio samo jednom, pre njegove premijere: „Ne znam šta će se sa tim desiti, jer nisam video ni parče materijala. Ja sam samo hteo da se okušam u glumi, da vidim mogu li da budem neko ko nema veze sa mnom… Glavni problem je što je muzika, koju je radio Srđan Jul, katastrofalno loša. Tekstovi i pevanje su takođe očajni… Nadam se da neću morati da se stidim tog filma.”

Najposećeniji koncert na kojem je Milan nastupio održan je van granica tadašnje Jugoslavije. U septembru 1992. Milan je svirao sa bendom „Rimtutituki“ na Helden Placu u Beču, pred oko 70.000 okupljenih na velikom antiratnom koncertu na kojem su svirali i čuveni The Temptations. Ironijom sudbine na najposećenijem koncertu verovatno nije bilo mnogo onih koji su razumeli Milanove uzvike na srpskom: „Miiiiiiir!“

Možda bi jedan drugi koncert bio veći – da je održan. Za 9. oktobar 1988. u Beogradu je bio je zakazan veliki koncert na platou ispred započetog Hrama Svetog Save. Bend Riblja Čorba trebalo je da bude „domaćin“ koncerta a kao gosti su najavljivani EKV i Piloti. Patrijarh German je blagoslovio koncert, ali SUP nije izdao neophodnu dozvolu, tako da je sve otkazano.

Milan inače u intervjuima nije imao lepih reči za Riblju Čorbu, dok je Bora Đorđević za „NIN“ 1987. izjavio: „Ima vrlo malo ljudi koje mogu da poštujem i cenim… Ekatarina je velika grupa koja nema sreće. Kada bi Milan progovorio tri reči, ljudi bi pali mrtvi. Kada bi znao da komunicira to bi bilo idealno. Oni prave čarobnu muziku koja je pet godina ispred Jugoslavije, ali nemaju komunikaciju koja je neophodna.“

Milan se inače izjašnjavao kao ateista. Na pitanje novinarke početkom devedesetih „Da li veruješ u neke više sile?“, odgovorio je: „Nisam nikakav mistik u tom smislu. Po meni, svako je kovač svoje sreće“. Mladenovićeva familija iz Makarske i danas prepričava epizodu iz njegovog detinjstva: „Milan je kao dete nešto uradio i baba mu kaže: ‘Pokaraće te Bog!’ – ‘Bako, nema Boga, to ti ne postoji! Gagarin je bio gore i nije ga vidio!”

POLITIČKI ANGAŽMAN I POSLEDNJI JAVNI NASTUP

Kada je 1992. Demokratska stranka organizovala prvu peticiju za smenu Slobodana Miloševića „Borba” je pod naslovom „Prvih sto hiljada potpisa” na naslovnoj strani objavila da su među prvim potpisnicima „mnoge ličnosti iz kulturnog i javnog života: akademici Dragoslav Mihailović i Mića Popović, književnici Borislav Mihajlović – Mihiz, Gojko Tešić, glumac Danilo – Bata Stojković, rok muzičari Dušan Prelević i Milan Mladenović, arhitekta Peđa Ristić…”

Poslednji „javni nastup“ Milana Mladenovića takođe je bio inspirisan aktivizmom. Dvadesetak dana nakon poslednjeg koncerta EKV u Budvi, tačnije 17. septembra, održan je za ono vreme neobičan „Telefonski koncert” u organizaciji Rodoljuba Marjanovića iz Beča – a u okviru kojeg su putem telefonske veze povezani muzičari iz gradova sa prostora Jugoslavije među kojima su veze zbog sukoba i rata inače bile prekinute. Zajednički sešn prenosile su radio stanice u Austriji, Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji. Među učesnicima iz Sarajeva, Skoplja, Labina i Beograda bili su i Milan, Vlatko Stefanovski i Goran Čavajda – Čavke.

Milan Mladenović je za petnaestak godina rada ostavio dubok trag na regionalnoj sceni koja ga pamti i kao istaknutog antiratnog aktivistu. Sa bendom Šarlo Akrobata objavio je album „Bistriji ili tuplji čovek biva kad…”, i nekoliko pesama na kompilaciji „Paket aranžman”. Sedam studijskih i jedan live album Ekatarine Velike učinili su ga jednim od najpoznatijih muzičara regiona, dok je poslednjim albumom “Angel’s Breath”, koji je snimio u Brazilu sa Mitrom Subotićem Subom, otkrio njegova interesovanja za novi, drugačiji zvuk. U jednom izboru najboljih pesama sa ovih prostora – „Par godina za nas” Ekatarine Velike proglašena je najboljom, dok su među prvih deset bile i „Ti si sav moj bol” (3. mesto) i „Oči boje meda” istog benda (6. mesto). U prvih deset su se takođe našle „Ona se budi” i „Niko kao ja” Šarla Akrobate.

O Milanu Mladenoviću, sudeći prema tabloidnim naslovima, zna se mnogo toga – ali malo tačnih i proverenih informacija. Zato će mnoge iznenaditi količina nepoznanica iz bogate lične i profesionalne biografije jednog od najcenjenijih i najplodonosnijih autora na našim prostorima, koje će Zadužbina Milana Mladenovića sabrati u monografiju koja će biti objavljena tokom naredne godine.

Teme