„Med“ od 21. aprila u DKC-u

„Med“ od 21. aprila u DKC-u

„Med“ je turska drama u režiji Semiha Kaplanoglua, treći i poslednji deo autobiografske „Jusufove trilogije“, nazvane po glavnom karakteru, koja uključuje filmove „Jaje“ i „Mleko“. Trilogija ima obrnut hronološki raspored i „Med“ istražuje Jusufovo najranije detinjstvo.

Šestogodišnji Jusuf je krenuo u školu i uči da čita i piše. Njegov otac Jakup je pčelar i radi daleko u dubinama zastrašujuće šume. On je sakupljač meda koji veša svojeručno napravljene košnice na najviše grane visokog drveća u šumi. Šuma je za Jusufa mesto misterije i on se često u  njoj pridružuje svom ocu. Jednog jutra Jusuf opisuje ocu san koji je sanjao te noći. Taj san će biti večna tajna između oca i sina. Istog dana dok Jusuf pokušava da  čita pred celim razredom tekst koji mu je učiteljica dala, počinje iznenada da muca i biva ismevan. Jakup odlazi u daleku šumu tražeći pčele koje su misteriozno nestale. U njegovom odsustvu dečak prestaje da govori. Jusufova majka Zehra, koja radi u poljima čaja je tužna što vidi sina u takvom stanju. Bez obzira koliko se trudila, ne može naterati sina da ponovo progovori. Dani prolaze i Zehra i Jusuf postaju nervozni jer se Jakup ne vraća. Zehra šalje Jusufa da provede sveti Mirak sa bakom koja živi daleko od njihovog sela. Tamo, Jusuf sluša priču o svecu i veruje da će se njegov otac, kao i sveti prorok, vratiti.Sledećeg dana Jusuf odlazi duboku u šumu da nađe oca.

Da li će se njegov san ostvariti?

Reč reditelja

Ideja trilogije je došla dok sam revidirao scenario koji sam davno napisao i koji je manje-više bila priča o mladom Jusufu. Dok sam proučavao Jusufov karakter počeo sam da mislim o ovom mladiću i njegovoj budućnosti kao starijem čoveku i o njegovoj prošlosti, kao dečaku. Počeo sam sa filmom „Jaje“, možda zato što sam želeo da ogulim karakter polako i dospem do srži. Trilogija se može posmatrati kao ekstenzivan flešbek. Kako god, ovo nisu filmovi perioda. Svi se dešavaju u sadašnjosti na različitim mestima, vezama i ekonomskim standardima u Turskoj. Pitali su me da li su i tri Jusufova karaktera u stvari isti čovek. Izabrao sam da ne odgovorim na to kako ne bih otkrio tajnu karaktera, direktnu i indirektnu vezu između filma i misterije.

Neobično mesto

Za Jusufa i njegovog oca Jakupa, šuma predstavlja bajkovito mesto koje sadrži mnoge misterije u svom srcu. Šuma je magično carstvo u kome oni nestaju i ponovo se pojavljuju. To nije obično mesto gde oni odlaze i koje je samo izvor njihovih sredstava za život. On konstituiše drugi svet sa visokim starim drvećem, raznim misterioznim bićima koja im se pridružuju u šumi. Bilo je prilično teško naći mesto gde se nalazi visoko drveće sa velikim deblom. Trudio sam se koliko sam mogao da nađem mesto pogodno da postavljanje košnica i vizuelni svet kakav sam želeo da kreiram u filmu „Med“. Radili smo u različitim šumama, praktično u onim na kojima su uzgajivači pčela bili vekovima. Oni su locirani 30-40 km jedan od drugog iznad mora i koriste različite vrste drveća.

Snimanje u regiji Crnog mora

„Med“ je sniman u blizini gradića Čamlihemšina, u okolini Crnog mora na severoistoku Turske. Razlog tome je njegova priroda. To je bio jedini predeo na kome je bilo šuma kakve sam tražio. Geografski uslovi nisu bili najpovoljniji za snimanje, do određenih mesta samo smo do određene tačke mogli ići kolima a zatim nosili opremu do predviđenih lokacija za snimanje koje su bile prilično daleko. Snimali smo na vlažnom tlu na kome je bilo teško i stajati. Regija oko Crnog mora ima vrlo nepredvidljivo vreme. Kiša, sunce, magla često su se smenjivali iz sata u sat.

Pčelar Jakup

Jusufov otac  Jakup je pčelar koji skuplja crni med koji se smatra najboljim medom na svetu i specifičan je za taj region. Njegov terapeutski med je esencija starog sveta, netaknute prirode i svetog znanja žitelja regiona. Proizvode ga pčelari čiji se broj neprestano smanjuje. Jukupovo zanimanje će uskoro izumreti. Ovaj težak rad uključuje postavljanje posebno napravljenih košnica na visoko drveće u planinama. Ova profesija je opasna. Jusufovo obožavanje oca proizilazi delom i iz njegovog nekonvencionalnog posla. Sa moje tačke gledišta, ima nešto zajedničko sa Jusufovom budućom profesijom – poezijom.

Jusufovo mucanje

Jusuf je tek krenuo u školu i uči da čita i piše. Kada je sam sa svojim ocem on je sposoban da čita, polako izgovarajući svaku reč. Ali u učionici on postaje previše uzbuđen i zamuckuje. Kada školski drugovi počnu da ga zadirkuju, on pada u tišinu i samoću. Kao što je momenat kada Jusuf nije primljen u vojnu službu u filmu „Mleko“ preloman za njega kao mladića, tako je momenat kada ne može da čita pred celim razredom prelomna tačka za njega kao dečaka. To će kod njega kasnije razviti jaku vezu sa rečima i poezijom.

Potraga za Jusufom

Tragali smo za pravim Jusufom u različitim gradovima, selima i regionima mesecima. Bili smo u osnovnim školama i intervjuisali prvake. Tragao sam za mladim likom Jusufa iz fimova „Jaje“ i „Mleko“. Nisam bio zadovoljan hiljadama dečaka koje sam sreo. Posle dva meseca traženja, rešio sam da promenim lokaciju. To je bila rizična odluka. Sve što su moji asistenti i saradnici uradili, bilo bi „bačeno u vodu“. Prešli smo na drugo mesto 100 km udaljeno od prethodnog i počeli tamo da radimo. Tu je bilo samo nekoliko meštana, većinom starijih ljudi. Nekoliko dece zatečenih tamo takođe nije obećavalo. Jednog dana, dok sam se vraćao sa lokacije za snimanje, video sam Boru Altasa kako vozi bicikl. Izašao sam iz kola i predstavio se. Odmah sam osetio da je on pravi Jusuf za kim sam tragao. Bio je osećajno, pametno dete. Tokom snimanja filma Bora Altas je imao sedam godina. Bora je vrlo različit karakter od lika Jusufa koji sam napisao. Bora je vrlo društven. Nisam mogao da mu dozvolim da ostane takav. Bora je morao da glumi. Bilo je teško izvući Jusufa iz njega. Radili smo naporno i bili smo strpljivi. Opisivao sam mu Jusufa iz scene u scenu koliko god sam mogao. Razvili smo vezu zasnovanu na poverenju. Mogu reći da sam sa njim radio kao sa odraslim glumcima. Bora je bio dovoljno hrabar da mi se prepusti i nikada nisam narušio poverenje i divljenje koje sam gajio prema njemu. Dosta sam naučio pokušavajući da navedem tako malo dete da se koncentriše na ulogu. Pošto nemam dece, nisam imao iskustva sa njima. Neću nikada zaboraviti Borin i entuzijazam druge dece i njihovu odanost.