Želimir Žilnik dobitnik nagrade Fonda Todor Manojlović

Želimir Žilnik dobitnik nagrade Fonda Todor Manojlović 

Reditelj Želimir Žilnik dobitnik je nagrade Fonda „Todor Manojlović“ za 2009. godinu, koja se dodeljuje za moderni umetnički senzibilitet, saopšteno je danas iz Doma omladine Beograda. 
U obrazloženju odluke žiri je naveo da je Žilnik „osobena pojava u domaćoj kinematografiji, originalan stvaralac beskonačne imaginacije i energije, umetnik uvek spreman na ideološka zaoštravanja i jasan politički angažman“. 
Najnoviji film Želimira Žilnika „Stara škola kapitalizma“ prikazan je premijerno u sredu uveče u Domu omladine Beograda, nakon svetske premijere na prestižnom Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu. 
„Stara škola kapitalizma“ je doku-drama koja baca novi pogled na Srbiju u tranziciji. U središtu pažnje autora su radnici koji štrajkuju, ruski tajkuni, krah njujorške berze, prazne fabrike i američki potpredsednik u poseti Srbiji. 
Film će se u Domu omladine prikazivati do 20. februara, u terminima od 18 i 20 časova, a cena ulaznice je 100 dinara. 
Želimir Žilnik (1942, Niš) jedan je od začetnika žanra doku-drame i dobitnik brojnih nagrada na domaćim i inostranim filmskim festivalima. 
Od početka profesionalnog bavljenja filmom okrenut je savremenim temama koje uključuju društvenu, političku i ekonomsku kritiku svakodnevice. 
Studentske demonstracije 1968. godine i veliki potres iste godine, posle okupacije Čehoslovačke, tema su Žilnikovog prvog igranog filma „Rani radovi“ (1969) koji je nagrađen Zlatnim medvedom na Filmskom festivalu u Berlinu, kao i na filmskom festivalu u Puli. 
Nakon problema sa cenzurom u Jugoslaviji i zaustavljanja rada na igranom filmu „Sloboda ili strip“ (1972) Žilnik je sredinu 70-ih godina proveo u Nemačkoj, radeći nezavisne dokumentarce i igrani film „Raj. Jedna imperijalistička tragikomedija“ (1976). 
Po povratku u Srbiju, do kraja sedamdesetih režirao je televizijske filmove i doku-drame, a sredinom osamdesetih snimio je i nekoliko igranih filmova: „Druga generacija“ (1983), „Lijepe žene prolaze kroz grad“ (1985) i „Tako se kalio čelik“ (1988). 
Tokom devedesetih, u nezavisnim filmskim i medijskim produkcijama realizovao je niz igranih i dokumentarnih filmova na temu kataklizme na Balkanu, koji su prikazivani na brojnim međunarodnim festivalima. 
Slom sistema vrednosti u post-tranzicijskim zemljama centralne i istočne Evrope, problemi izbeglištva i migracija u novonastalim okolnostima proširene Evrope – okvir su novog tematskog ciklusa započetog filmom „Tvrđava Evropa“ (2000).