KRUNIĆEV KUTAK CELULOIDNE MRŽNJE PREDSTAVLJA: Vojna Akademija – pres konferencija

 

KRUNIĆEV KUTAK CELULOIDNE MRŽNjE PREDSTAVLJA:

„Vojna Akademija“, izveštaj sa govorancije za štampu

Dana Gospodnjeg 23. januara 2012. godine dok ljudi užurbano kupuju namirnice usled dugo najavljivanog dolaska Oslobodioca iz Duboke Galaksije, jedna sasvim druga sorta ljudi strpljivo čeka u bočnoj sali Doma Vojske Srbije u Beogradu dolazak sveprisutnog Ministra Odbrane – Dragana Šutanovca. Ali, za divno čudo, on nije zvezda dana. Zvezda dana su mladi glumci, glumice i jedan reditelj. U pitanju su kreatori i realizatori serije „Vojna Akademija“ koja će započeti svoj TV život 28. januara na RTS-u 1 od 20 časova.

O čemu se tu zapravo radi? Za one sa jeftinijom pažnjom reč je o konferenciji za štampu povodom početka emitovanja RTS-ove serije „Vojna Akademija“ koja je snimljena u kompletnoj saradnji sa Ministarstvom Odbrane. Još da neko snimi seriju „Policijska Akademija“ sa kompletnom saradnjom Ministartva Dačića i počeću da mislim kako živim u zemlji Meda i Čokolade. No, radnja „Vojne Akademije“ ugrubo glasi ovako:

Život i školovanija nekolicine kadeta na akademiji sa fokusom na Risa – glavnog junaka u tumačenju  večito šarmantnog Radovana Vujovića i njegove čarobne družine koja se sastoji od: Klisure – kadeta romskog porekla i Risov naj-ortak (Ivan Mihailović), Stošića – glavnog „negativca“ u tumačenju pomalo zbunjenog Bojana Perića, Lakija u tumačenju sve popularnijeg Nikole Rakočevića, Zimčeta – muškarače koju tumači Tijana Pečenčić, Nadice (Tamara „Monte Video“ Dragičević), Tanje (Iskra „Vukota“ Brajović) i njihovim sumnjama, strepnjama, snovima, romantičnim spletkarenjima a ima tu i neke vožnje tenka, aviona i pucanje iz automatske puške.

Od većih faca u seriji se pojavljuju: Ljubomir Bandovć, Miloš Timotijević, Branislav Lečić, Voja Brajović, Mira Banjac, Vlasta Velisavljević, Milica Mihailović, Dara Džokić, Feđa Stojanović…

Režiju potpisuje Dejan Zečević – Zeka, čovek koga često provlačim kroz svoje tekstove kao primer za odličnog filmadžiju i očajnog sagovornika na konferencijama za medije.

Čovek koji je istinite priča pretočio u celuloidno slovo je Gordan Mihić, a ljudi zaduženi za tu divnu fotografiju su Zoran Petrović i Nebojša Bašić.

Po odgledanom petominutnom klipu, iz prve epizode, mogu da zaključim sledeće: fotka briljira a režija je odlična no ništa manje nisam očekivao od Zeke, gluma varira od solidne do „ausuncetižarko“ (poznatije i kao „Mima Karadžić faktor X“), muzika je čisto loženje a radnja je kao neki „Stripes“ vs “Top Gun“.

Činjenica je, takođe, da je ovo nešto drugačije u odnosu na svakodnevni domaći televizijski meni.

Što se govornacije tiče to je bilo ovako: producenti su hvalospevali sponzore, vojska je hvalospevala glumce, glumci vojsku i produkcioni tim, ali vredi izdvojiti tri stvari:

1. Po prvi put da sam ja čuo da su domaći glumci išli na tzv. „boot camp“ gde su ih pet dana muštrali da bi videli kako je pravoj vojsci.
2. Bojan Perić se zahvalio Ministru Šutanovcu što je ukinuo služenje vojnog roka iako mu je bilo zabavno na Vojnoj Akademiji.
3. Glumica Tamara Dragičević je rekla da vojska nije za nju. Moje mišljenje je da je previše svilena i da odma treba na Goli Otok da se očeliči. Jer kao što bi jedan moj drugar rekao „ako nisi malo robijao nisi nimalo čovek“.

Iako sam ja želeo da dođem na konferenciju i nasisam sve prisutne kako ovo ili ono ne valja i kako je sve krš i kako je neko oprao novac i kako je serija smeće nisam mogao iz dva razloga:

1. Zapravo je sve ok, čak je i Dom Vojske postao nekako umiljato mesto i
2. Jer su me ljudi iz PR službe ljubazno zamolili da budem fin i da napišem nešto korektno.

E pa poštovani ljudi iz PR službe, finije od ovoga ne umem!