„Džejn Ejr“ u bioskopima od 26. aprila

„Džejn Ejr“ u bioskopima od 26. aprila

Romantična drama „Džejn Ejr“, premijerno prikazana na FEST-u, od 26. aprila je na repertoaru bioskopa Kolosej Multiplex.

Posle teškog detinjstva provedenog u sirotištu, Džejn Ejr odlazi u svet kako bi postala guvernanta. Prihvata posao u vili Tornfild gde upoznaje mračnog, hladnog i prekog vlasnika kuće, gospodina Edvarda Ročestera. Između njih će roditi veliko prijateljstvo, ali ona će ubrzo shvatiti da je zaljubljena u njega. Izgledaće kao da je konačno pronašla svoju sreću, ali da li će užasna Ročestrova tajna zapretiti da to uništi zauvek?

Preko 160 godina roman Šarlote Bronte „Džejn Ejr“ je jedna od najpopularnijih knjiga. Uvrštena i kao školska lektira, prevedena je na skoro sve jezike. Priča o protagonistkinji, koju autorka knjige vidi kao „heroinu, običnu i malu kao ja“, nastavlja da inspiriše generacije. Moć priče i popularnost romana iz 1847. godine bili su osnova za 18 filmskih i 9 televizijskih verzija.

Producentkinja filma Alison Oven (nominovana za Oskara i dobitnik Emi nagrade) kaže: „Ako nekome kažete, koja je konačna verzija “Džejn Ejr”, niko zaista nema odgovor. Na pitanje o stvaranju još jedne verzije “Džejn Ejr”, ja kažem, “zašto da ne?”

„Mi smo kompanija koja reputaciju gradi na uspešnom prenošenju dobro poznatih književnih dela na veliki i mali ekran. Knjiga Šarlote Bronte izgledala je kao prirodan sledeći korak na književnoj lestvici“, dodaje producent Paul Trijbits. „To je knjiga koja je izuzetno poznata i ima veliki broj poštovalaca, tako da je odgovornost bila velika. Želeli smo da ovu interpretaciju premestimo u 21. vek uz zadržavanje lepote priče.“

„Kao producent, obavezno se sastajem sa mojim omiljenim piscima svih vremena. Kada sam razmišljala o „Džejn Ejr“ srela sam se sa scenaristkinjom Moirom Bufini i kada sam pomenula ovo delo, ispostavilo se da je to njena najomiljenija knjiga.“

Dopala joj se ideja oko adaptacije knjige i Alison je brzo iznela svoju verziju za veliko platno. Znale su da će se razlikovati od adaptacija koje su ranije rađene. Moirin pristup je morao da izvuče gotičke elemente priče koji će pokrenuti film.

„Moira je želela da napravi mračno i sablasno intenzivno romantično putovanje. To je bio njen poduhvat koji sam ja podržala“, priseća se Alison.

Kako se roman adaptirao u dvočasovni film, Alison je smatrala da „ono što je sjajno u scenariju koji je Moira napisala je struktura koja je izabrana. Knjigu je prilično teško prevesti na film. Svi se sećaju dela iz Džejninog detinjstva, Džejn kao guvernante kod Tornfildovih i zaljubljivanja u g. Ročestera. Ali, postoji još jedan broj karaktera koji su bitni – porodica Rivers.“

Moira je smislila genijalan potez i umesto skraćivanja ili gubljena ovog dela u potpunosti, što su činile ranije adaptacije, ona je postavila na početak i pretvorila deo o mladoj Džejn u Lovudu i početak boravka kod Tornfildovih u flešbekove.

„Mislim da će ovo zadovoljiti mnoge koji vole knjigu, i dok možda nismo bili potpuno odani originalnoj strukturi, naša verzija uključuje svaki ključni momenat u priči Džejn Ejr.“

Kada je scenario bio spreman, Alison je tražila reditelja koji bi bio na istoj talasnoj dužini. Dobitnik Oskara za studentski film, Keri Fukunaga, tada je napravio proboj sa filmom „Bez imena“ (Sin Nombre), koji je bio premijerno prikazan 2009. godine na Sandens festivalu i dobio vrlo pozitivne kritike.

Epski triler o centralno-američkim emigrantima koji traže spas u SAD, „izgledao je kao prilično daleko od priče o Džejn Ejr, ali koji takođe dotiče pitanje gubitka i potrage za boljim životom“, dodaje producent. „Ono što je jasno čim vidite njegov rad je da je on sjajan reditelj sa prepoznatiljivim autorskim pečatom, a to je ono što smo upravo želeli za Džejn Ejr.“

Fukunaga priznaje da mu je još od ranije bila zanimljiva ideja o „Džejn Ejr“. „Posle pisanja scenarija za „Bez imena“, tragao sam za materijalom koji bih adaptirao. „Džejn Ejr“ je bio jedan od prvih romana koji mi je pao na pamet. Oduvek sam želeo da istražujem ideju o „porodici“ illi nedostatku iste i posebno o protagonistima koji moraju da prevaziđu mnoge izazove u mladosti kako bi pronašli ljubav i pravu porodicu.

Dok sam bio u Velikoj Britaniji povodom premijere filma „Bez imena“, saznao sam da je filmska verzija „Džejn Ejr“ u razvoju. Želeo sam da dobijem priliku da je pročitam pre nego što bude završena, pa sam zakazao sastanak.“

Radeći kao scenarista i reditelj, Fukunaga priznaje da ga je saradnja sa scenaristom „zabrinula na početku“. „Ipak, dopala mi se Moirina adaptacija zasnovana na strukturi koja je imala neposedan osećaj, savremen, a istovremeno veran priči“, dodaje Fukunaga.

„Mogao sam da zamislim film koji sam želeo da napravim od toga i to je bio obećavajući početak. Na kraju prvog sastanka sa Alison i Moirom rekao sam: „Želim da radim ovaj film i one su me iznenadile rekavši da baš mene žele kao reditelja.“

Alison dodaje: „Keri je pročitao scenario i odmah odgovorio sa strašću. Zaista ga je doživeo. Kada sretnete nekog ko je na istoj talasnoj dužini, to je jak pokazatelj da je to prava osoba za ovaj film. On je objasnio kako bi želeo da uzme mlađi kast nego što bi se očekivalo i koje ideje ima za stvaranje gotičkih elemenata. To je bila pesma za Moirine i moje uši.“

Fukunaga kaže: „Znao sam da prihvatam priču koja je film epohe i romansa sa elementima hororora. Hodajući po ivici među ovim stvarima može biti teško, jer je lakše izostaviti jedno ili drugo. Želeo sam da postignem konzistentnost u stilu snimajući ovu priču.“

„Ono gde je „Džejn Ejr“ slična sa filmom „Bez imena“ je istraživanje misterije u ljudskim odnosima, posebno porodičnim. Džejn nije imala porodicu i čitavog života je u potrazi je za istom, da ne govorimo o mestu koje bi nazvala domom. Ali svaki put kada postane bliska sa nekim, odvajaju ga od nje.“

„Još jedna slična tema je to što je ženski lik u potrazi za nekim na koga bi mogla da se osloni, ko je iskusio gubitak kao ona, ko se kao ona nalazi u kompleksnim situacijama i emocijama.“

Fukunaga je pozvao ključnog saradnika sa filma „Bez imena“, direktora fotografije Adriana Goldmana i odlučili da će njihov pristup „Džejn Ejr“ biti mnogo tradicionalniji od „Bez imena“.

Oni su odlučili, kaže Fukunaga, da njihov pristup Džejn Ejr mora da bude mnogo tradicionalniji od „Bez imena“. I ovaj put smo imali trenirane glumce. Takođe, nismo razmatrali da li da snimamo digitalno, radili smo na 35mm.“

Izbor glumaca

Alison Oven kaže: „Nikada ne bih snimila „Džejn Ejr“ da nismo imali pravu osobu za ulogu Džejn. To nije uloga u koju možete nekoga uklopiti. Keri i ja smo znali da nam je potreban neko sa prirodnim afinitetom za ovaj karakter i ko je istih godina kao Džejn u romanu.“

„U delu knjige o Tornfildu, ona ima oko 18 godina. Jedna od tema koju film istražuje je mlada devojka čija se osećanja bude, osećanja za koje nije bila sposobna. S jedne strane seksualna, s druge strane emotivna. Ranije verzije filmova su uključivale kast koji je bio stariji i koliko god da su glumice bile lepe, one su bile više žene nego devojke.“

Mia Wasikowska je bila pravih godina. „Mia je rođena da igra Džejn, ona definiše ulogu“, dodaje Alison Oven.

„Bila mi je čast da igram Džejn. Ono što volim u ovom karakteru, pored svih teškoća sa kojima se suočavala kroz život, ona ima jak osećaj samopoštovanja i neverovatnu sposobnost da proceni šta je dobro.“

„Mia nije pokazala samo talenat, ona je unela ideje u ulogu“, dodaje Fukunaga.

Tokom pripremanja uloge Mia je sakupila mnoštvo vizuelnih referenci, „kako bi stvorila sliku za Džejn u glavi. Gledala sam dosta fotografija, slika, crteža tog vremena. Takođe, ponovo sam čitala roman, trudeći se da pronađem momente koji su ključni za njen karakter i koji bi mi pomogli da otkrijem ko je ona i kako se osećala u pojedinim momentima.“

„Džejn Ejr“ je definitivno zavisila i od hemije glumaca koji igraju Džejn i gospodina Ročestera.

„Mia Wasikowska i Michael Fassbender igraju divno. Taj odnos je nežan, romantičan i uzbudljiv u isto vreme“, dodaje reditelj.

„Ja nisam posebno emotivna osoba, ali u filmu postoje snažne scene između Mie i Michaela, i nadam se da će ih publika isto tako doživeti. Mene su neke dovele do suza. Osećate očaj i želju kod oba karaktera“, kaže Fukunaga.

„Michael je bio naš prvi izbor za ulogu gospodina Ročestera. Pomislio sam na njegovu interpretaciju Bobija Sandsa u filmu Hunger koja je bila izuzetna i intenzivna i želeo sam ga za ovu ulogu.“

Fassbender je uneo u svoj karakter i istoriju. On kaže: „Mislim da bi on bio prilično srećan bez velike sume novca, ali njegov otac je rekao, „ti ćeš se oženiti ovom ženom zato što treba da budeš finansijski obezbeđen.“ Njegov stariji brat je umro i on je nasledio Tornfild.“

„On je neko ko ima prilično drugačije stavove od aristokratskih. On ne mari za granice koje postoje među socijalnim klasama. Njemu nije bitno što je Džejn guvernanta.“

Glumac ovu vezu vidi kao „Ročesterovu poslednju nadu. On primećuje Džejn kada svi zaboravljaju na nju, ona ga inspiriše, vraćajujući mu smisao života.“

Motivacija za stvaranje filma je bila kolektivna ljubav prema romanu Šarlote Bronte i želja da se ponovo podeli priča. Istražujući misteriju, dramu i emocije originalne priče, „Džejn Ejr“ privlači nove generacije Šarlotinom romanu.

Alison Oven kaže: „Džejn Ejr je na mnogo načina socijalni dokument. Otvara prozor na period u britanskoj istoriji na mnoge promene u umetnosti, arhitekturi i modi.“

Moira Bufini dodaje: „Džejn Ejr je smatran kao vrlo radikalan roman u svoje vreme. Džejn, devojka bez novca i bez statusa, shvata svoju jednakost sa Ročesterom i neće pristati na ništa manje. Uprkos svakom udarcu, ona je svesna svoje vrednosti. Njen krik – jednaki kao što smo mi – bio je poziv za sledeći vek. Nije ni čudo što volimo ovu knjigu, ona nam je omogućila da postanemo svesni naše vrednosti i zamislimo slobodu.“

Keri Fukunaga kaže: „Ovo je priča o mladoj devojci sa kojom se mnogi suočavaju u današnjoj zajednici, to je priča o otkrivanju emancipacije i jednakosti.“

O reditelju

KERI FUKUNAGA, američki reditelj i scenarista. Rođen u Oklandu, Kalifornija, živeo je u Francuskoj i Japanu, sada boravi u Njujorku. Otac Japanac, majka Šveđanka. Filmsku karijeru je započeo u sektoru kamere, a kasnije je pohađao filmsku školu.

Napisao je i režirao kratki film Victoria para Chino (2004) koji je premijerno prikazan na Sandensu za koji je osvojio nagradu za studentski film. Na velikom platnu debituje sa filmom „Bez imena“ (Sin Nombre). Film je dobio veliki broj nagrada, uključujući i nagradu za režiju na Sandens festivalu 2009. godine. Tokom 2010. režirao je adaptaciju čuvenog klasika „Džejn Ejr“.

Filmografija:

2011 Jane Eyre

2009 Sin Nombre

2009 Chinatown Film Project

2004 Victoria para chino (kratki)

2003 Kofi (kratki)