Poštovani čitaoci, dana 06. aprila 2010. godine u kafani-klubu „Korčagin“, Ćirila i Metodija 2a, je održana konferencija za štampu povodom novog filma Janka Baljaka „Plavi Voz“ (2010). Reditelj Baljak i producent Lena Bogdanović su predstavili ekipu filma kao i nove i mlade nade domaće celuloidne industrije i ukratko prepričali šta se tu zapravo dešava.
Godina je 1980.-ta. Maturanti jedne beogradske gimnazije žive svojim tinejdžerskim životima i bakću se sa sopstvenim problemima. A onda se desi nešto nezamislivo. Umre drug Tito. I ode sve u bestraga. Život jedne nacije biva prekinut i započinje rođenje neke druge dok većina ljudi samo pokušava da živi svojim životom. U ovom burnom vremenu u istoriji jedno maturantsko odeljenje pokušava da organizuje izbor za „Princezu Maja“ i nekako skrene misli sa haosa koji se oko njih odigrava.
Ovo je najbolje što sam ja uspeo da sažmem radnju filma. Kako bilo, to je tinejdžerska komedija/drama/romansa koja je veoma redak žanr u domaćoj kinematografiji. Reditelj je rekao da je želeo da ovo bude njegov diplomski film, pre nekih 15 godina, ali na žalost stvari nisu tekle onako kako ih je zamislio iz raznoraznih razloga, i kako tek sada diplomira. Zahvalio se sviman a podršci i rekao da je Ministarstvo kulture dalo neke pare tek pošto je završio film. I da je FCS nešto izvoljevao, ali kada je Ministarstvo dalo novac, onda su se ljubazno smeškali i dali svoj doprinos.
Lena Bogdanović je rekla da je producentski posao težak ali inspirativan i da je veoma zahvalna Baljaku na pruženoj prilici da se dokaže.
Zanimljivo je napomenuti da većina glumaca ima oko 24 godine i svi su apsolventi glume što na FDU što na BK. Reditelj je napomenuo da mu je loše od silnih sredovečnih glumaca koji izigravaju tinejdžere i da je zbog toga rešio da pruži šansu nekim novim neafirmisanim imenima.
Povodom premijere filma, koja će se održati 21. V 2010. u muzeju „25. Maj“, organizovana je i mala fešta – „ORA 2010“, koja će trajati od 21. V do 25. V i sastoji se od nekoliko celina, uglavnom raspoređenih po danima:
Dan 1 – Premijera igranog filma „Plavi Voz“, na otvorenom prostoru ispred muzeja
Dan 2 – Projekcije dokumentarnih filmova
Dan 3 – Izložba audio-vizuelnih instalacija i fotografskih radova (tema: omladinske aktivnosti, nekad i sad)
Dan 4 – Panel (debata pod naslovom „30 godina zapleta“)
Dan 5 – Koncert (desetak bendova odabranih po konkursu)
Što se mog malog kutka celuloidne mržnje tiče, zapažanja su sledeća:
– Lena Bogdanović je veoma harizmatična i komunikativna za razliku od mnogih glumaca i glumica koje sam imao prilike da sretnem
– Čini mi se da bi reditelj želeo biti Srđan Dragojević, usled crvenila u licu i belih podočnjaka. Možda grešim. Možda bi samo želeo da bude reditelj, ali to ću saznati kad pogledam film… ako me puste.
– Glumci su mladi i srećni što glume. I što ih neko hrani i daje im napitke. I što nisu zatvoreni u ćumezu fakulteta. Budite srećni deco, možda vam se omaklo. Ali i to ću saznati kad vidim film.
– Konferencija za štampu je bila lepa i bogata. Bilo da se loče i krka za džabe. Valjda da bi opravdali pare koje su dobili od FCS-a. Ako nisu, svaka čast, osećao sam se kao da je ’85 iznova u MZ Radmilovac.
– Po trejleru mi se čini kao da je ovo neki nastavak „Lajanja na Zvezde“. Mada, nisu li sve tinejdžerske komedije slične?
Nadam se da je ovaj izveštaj dobar i da me gazda neće skalpirati pošto mi stalno govori kako će neko da me gepekuje. Problem je što nije jedini koji tako misli…
