Gugl stvara naveću digitalnu biblioteku

Gugl stvara naveću digitalnu biblioteku

Federalni apelacioni sud u Njujorku verovatno će se izjasniti pozitivno u vezi sa idejom Gugla (Google) o stvaranju najveće digitalne biblioteke na svetu – ako je suditi po onom što se moglo čuti na ročištu po žalbi te kompanije u njenom sporu sa Autorskim udruženjem SAD.
Tročlano sudsko veće razmatra Guglovu žalbu na prošlogodišnju sudsku odluku po kojoj se tužba, koje je Udruženje podnelo u ime pojedinačnih autora zbog digitalizacije njihovih knjiga, smatra tužbom čitave branše.
Na najnovijem ročištu u osmogodišnjem sudskom sporu, dvojica od trojice sudija su se odmakla od razmatranja usko postavljenog pravnog pitanja, usredsredivši se na vrednost čitavog Guglovog poduhvata, I o njemu su izneli vrlo pozitivno mišljenje.
Rezultati Guglovog programa digitalizacije već su vidljivi u formi 20 miliona knjiga koje se mogu naći na Internetu ili u celosti ili u odlomcima – u zavisnosti od toga kako su autorska prava regulisana I kakva ograničenja postavljaju izdavači.
Sudija Pjer Lival (Pierre N. Leval) je rekao na ročištu da digitalna biblioteka predstavlja „ogromnu prednost“ za „možda mnoge“ autore koji bi želeli da Gugl, tvorac najvećeg veb pretraživača na svetu, nudi odlomke iz njihovih knjiga potencijalnim kupcima.
Sudija Barington Parker (Barrington) ukazao je na „enormnu društvenu korist“ koja bi mogla proisteći iz toga da neko iz svoje kuće dođe do knjige koju želi umesto da ide na put do neke udaljene biblioteke.
Lival je omalovažio tvrdnju advokata Udruženja da bi potencijalni kupci nakon čitanja dovoljno odlomaka iz knjige mogli da odluče da je – ne kupe.
„I recimo da potrošite nekih 780 sati radeći to, uštedećete četiri dolara“, rekao je Leval, dodavši da je skeptičan u pogledu mogućnosti da milioni Amerikanaca upotrebe isti metod samo da bi „sačuvali 13 dolara koliko bi platili za celu knjigu“.
Lival je ukazao i na „logiku stvari“, po kojoj bi autori istraživačkih radova, željni da ti radovi dopru do drugih istraživača, bili srećniji da Gugl digitalizuje ono što su napisali nego da dobiju od te kompanije „nekoliko dolara odštete, zbog stavljanja svog dela u Guglovu bazu podataka“.
Autorsko udruženje traži po 750 dolara odštete za svaku knjigu koju je Gugl do sada digitalizovao, što bi ovu firmu moglo da košta više od tri milijarde dolara, rekao je Guglov advokat.
Sudije su rekle da možda neće doneti odluku o statusu tužbe u ime cele branše sve dok se ne oceni da li Gugl koristi knjige na „fer način“ time što na Internetu nudi odlomke i upućuje potencijalne kupce da kupe knjigu na drugom mestu.