Novi nastavci serijala o starom Rimu Kolin Mekalou

„Laguna“ je upravo objavila dvotomni roman „Oktobarski konj: Pripovest o Cezaru i Kleopatri“ Kolin Mekalou koji je kao celina bio objavljen još 2002. u Australiji, kao šesti nastavak njenog najčuvenijeg serijala „Gospodari Rima“.
Izdavača kuća „Laguna“ je pre skoro jedne decenije zapocela ovaj serijal, tako da je prvu knjigu „Prvi čovek Rima“ podelila u tri toma. Mudro, izdavač je sačekao da vidi kako će publika reagovati na prvi tom, pa kada se pokazalo da postoji dovoljno interesovanja za priču o poslednjim danima Rimske Republike odlučio je da nastavi sa štampanjem i ostalih knjiga iz tog serijala, ali je svaku delio na dva ili tri toma da bi čitaoci lakše mogli da „progutaju“ i tekst i cenu podeljenu na više delova.
Inače, Kolin Mekalou (1937) je bila dobro poznato ime među poklonicima sentimentalmih ljubavno-porodičnih saga, pošto je njena druga knjiga koju je napisala daleke 1977, bio globalni hit „Ptice umiru pevajući“. Taj roman, koji je ubrzo postao TV serija, zbog koje su ulice u vreme njenog emitovanja ostajale puste, imao je nekoliko izdanja kod nas u ex Jugoslaviji.
Činjenica je da autorka, koja je zahvaljujući novcu zarađenom sa ovom knjigomm, mogla da prestane da se bavi profesijom lekara predvača neurofiziologije i to na slavnom američkom univerzitetu Jejl a zatim je osnovala tu katedru na jednom univerzitetu u Australiji gde je rođena.
Tada se odlučila da započne ozbiljno istraživanje staroga veka i prvi rezultat je bila neobična priča o Ilijadi, to jest, trojanskom ratu, objavljena pod naslovom „Pesma o Troji“ ( takođe u izdanju „Lagune“).
U jednom intervjuu Mekalou je priznala da je bila iznenađena kako je malo knjiga našla čija se radnja događa u periodu Rimske Republike. „Pošto me uvek privlači nešto novo i nepoznato odlučila sam da se posvetim istraživanju tog perioda i tako sam prikupila građu za roman ‘Prvi čovek Rima’ u kome su glavni likovi Gajus Marijus i Lucijus Kornelije Sula. I tako radnja romana počinje 1. januara 110 godine pre nove ere“, objasnila je autorka.
Sledi drugi roman („Laguna“ je i tu primenila metod podele u nekoliko tomova) „Kruna od trave“ u kome na scenu stupa Pompej koji je prvi stekao epitet “ Veliki“.
Treći deo ovog serijala „Miljenici sreće“ bavi se internim borbama za vlast između likova koji su već postali poznati iz prethodna dva dela, a na scenu polako pristiže i mladi Julije Cezar, ambiciozni izdanak jedne od najstarijih i najuglednijih rimskih aristokratskih porodica koja je osiromašila, ali je spremna da veštim udajama i ženidbama ponovo uđe u najuži krug vlastodržaca.
Četvrta knjiga je „Cezarove žene“ u kome je autorka opisala njegovu bliskost sa majkom, sestrom kao i uspehe kod žena koji teku uporedo sa Cezarovim vojnim i političkim usponom.
Peta knjiga serijala nosi kratko ime „Cezar“ i posvećena je njegovim neverovatnim vojnim uspesima koji su proširili granice Rimskog carstva na ceo Mediteran a stigao je i do Britanskih osrtva a na domaćem planu je morao da se oslobodi svojih političkih protivnika i rivala za položaj Imperatora što je donosilo apsolutnu moć, ali ograničenu na vreme koje odredi rimski Senat.
Tako se sada stiglo do šestog dela „Oktobarski konj“ čiji prvi tom nosi naslov „Čast i dužnost“ a drugi „Pad titana“ što znači da se u njemu autorka bavi romansom između gospodara Rima Cezara i egipatske kraljice Kleopatre, a drugi deo je posvećen organizovanju zavere njegovih najbližih prijatelja (zar i ti sine Brute) koji su želeli da spreče da Julije Cezar postane doživotni vladar čiju moć ne bi niko mogao da ograniči i to bi značilo da je Rim prestao da bude republika i ponovo dobio stalnog vladara -imperatora.
Spisateljica koja je već više od jedne decenije utrošila na prikupljanje građe za ovaj ep o pretvaranju Rima iz republike u carstvo mislila je da ubistvom Julija Cezara zaključi serijal, međutim, nje verni čitaoci su poveli pravu kampanju da nastavi da piše o događajima koji su usledili posle Cezarove smrti i tako se Mekkalou vratila
u prošlost i napisala poslednji deo serijala „Antonije i Kleopatra“ u kome se bavi borbom za Cezarovo nasleđe koja se povela između Antonija, miljenika Rima i naizgled bledunjavog posinka Julija Cezara – Oktavijana.
Tako je autorka stigla do konačnog obračuna u bici kod Akcijuma u kojoj je pobedio Oktavijan i pošto je primorao Antonija da izvrši samoubistvo, ostao je sam na vrhu piramide vlasti.
To je kraj Rimske republike i roman se završava 16. januarom 27. godine nove ere kada je Oktavijan proglašen za novog Cezara Avgusra i tu je autorka definiitvno stavila tačku jer, kako je objasnila, ostavila je drugim piscima da se bave rimskom istorijom naredna četrii veka dok nije palo Zapadno rimsko carstvo pred naletima varvarskih plemena .
Čuvena po uzbudljivom pripovedanju, Mekalou je odavno stekla reputaciju vrhunskog pisca istorijskih romana, uvodeći čitaoce u složen i zadivljujuć svet Rima u burno doba kada teku poslednji dani Republike.
Kako je jednom prilikokm ispričala Mekalou, serija romana o starom Rimu predstavlja njen pokušaj ogledanja u žanru istorijskog romana i zato je htela da piše knjigu o Juliju Cezaru, ali kada je počela istraživanja uvidela je da ako želi tog neverovatnog čoveka da predstaviti u pravom svetlu onda je neophodno i istraživanje dužeg vremenskog perioda ne samo pre njegovog rođenja već i perioda posle njegove smrti.
„Ono što je zamišljeno kao projekat za jednu knjigu preraslo je u veliki poduhvat od sedam knjiga i zato serijal „Prvi čovek Rima“ smatram gigantskim romanom“, rekla je autorka koja danas ima ozbiljnih problema sa vidom što bi moglo da dovede do toga da prestane da piše.