Metju Palmer na promociji svoje "Američke misije"

Metju Palmer na promociji svoje „Američke misije“

Politički triler “Američka misija“, debitantski roman Metjua Palmera u izdanju beogradske “Lagune“ predstavljen je večeras u prepunoj kafe galeriji knjižare “Delfi“ u Studentskom kulturnom centru.
Palmer, inače politički savetnik ambasade SAD, kome u Srbiji završava službovanje, za radnju romana pogodan zaplet našao je tokom službovanja u Africi, ali mu je trebalo punih dvanaest godina da napiše knjigu, onako kako je zamislio.
O knjizi su govorili dramski pisac i reditelj Nenad Prokić i novinar Milomir Marić.
Na promociji, kojoj su prisustvovale diplomate iz brojnih zemalja, ali i mnogi Palmerovi srpski prijatelji, Prokić je rekao da je u romanu prepoznao sve najbolje kvalitete američke škole žanra trilera – savršeno vođenu radnju koja teče vrtoglavimn tempom, sa bezbroj neočekivanih obrta koji vezuju pažnju čitalaca od početka do kraja, kristalno jasne rečenice bez ijedne suvišne reči, što su sve, kako je ocenio, odlike iksusnog naratora.
Za njega je fascinantno što je autor operativni diplomata i što, kao insajder, zna, kako taj svet funkcioniše.
Takođe, dodao je Prokić, Palmer daje uverrljivu sliku zbivanja na terenu, u ovom sučaju to je podsaharska Afrika u kojoj se permamentno vode ratovi.
Prokić je priznao da bi ga veoma interesovalo da sazna iz neke Palmerove buduće knjige kako je video Srbiju i Beograd, jer je uveren da je on danas “među svojim kolegama diplomatama, najbolji poznavalac prilika u našoj zemlji.
Prokić je dodao da je zahvaljujući ovoj knjizi sada stekao dobru sliku o zbivanjima na jugu Afrike i stekao uverenje da je to područje gde bi moglo da dođe do novog svetskog rata.
Marić je konstatovao da autor, kao diplomata saznaje mnoge stvari koje mi obični smrtnici možda nikada i ne čujemo ili tek mnogo godina kasnije, ali to je tako otkako je sveta i veka.
O temama kojima se bavi u ovom romanu, kazao je Marić, do nas su stizale novinske vesti da se između plemena i država u podsaharskom delu Afrike vode sukobi do istrebljenja, ali to nas nije neposredno doticalo da bi se bavili problemima genodica između plemena Hutu i Tutsi, kao i da su u borbama oko rudnog blaga Konga i drugih zemalja tog regiona, vođeni ratovi sa milionima žrtava pre svega među civilnim stanovništvom.
On je podsetio da je gledao i neke filmove poput „Krvavih dijamanata“ sa Leonardom di Kaprijom u kom se govori o istoj temi kao i u Palmerovoj knjizi, ali da je priča jednog insajdera, mnogo upečatljivija i potresnija.
Knjigu je opisao kao klaisčan triler na američki način poput već proslavljenih autora kao što je Tom Klensi ili Robert Ladlum dodajući da ta vrsta žanrovske literature uvek ima čitaoce, a pogodna je i za ekranizaciju.
I Marića zanima da li će Palmer jednom pisati o „Beogradskoj misiji“, a kao primer naveo je slavnog pisca Lorensa Darela koji je bolje od bilo, kog domaćeg pisca opisao Beograd, dok je ovde bio ataše za kulturu britanske ambasade početkom 50-tih godina u vreme raskida Tita i Staljina.
Palmer, kome je otac bio veoma uspešan pisac medicinskih trilera (20) od kojih su i neki stigli na bestsler liste NJujork tajmsa smatra da mu pisanje nije u genima, već je stekao veoma puno znanja vezanih za pisanje tokom porodičnih večera gde su to bile glavne teme.
Klasična slika o piscu koji sedi usamljen sam sa svojim mislima, nije tačna, rekao je Palmer dodajući da to najbolje opovrgava činjenica da ima mnogo posetilaca na promociji, a pisac je, smatra on, proizvod njegovih iskustava i naročito njegovih odnosa sa ljudima.
„Svi vi koji ste ovde večeras dali ste značajan doprinos pisanju ‘Američke misije’ kazao je Palmer koji je oženjen Beograđankom i koji je posebno zahvalio supruzi bez koje, kako je rekao, ne bi mogao da dovrši ovaj poduhvat koji mu se u početku činio mnogo lakšim.
„Da sam znao ne bih ni počeo“, priznao je pisac, koji ne krije da nema nameru da prekine sa pisanjem, jer ga ono ispunjava i veseli.
Za kraj je ispričao jednu duhovitu anegdotu kako je hteo da kupi svoju knjigu u jednoj beogradskoj prodavnici da bi je odneo na poklon i na kasi je zapitao da li se kupuje i dobio odgovor da ih je dosta prodato on se našalio da nije ni čudo, jer u blizini mu živi tašta.
„Bez obzira koliko knjiga napišem, u životu nikad neću zaboraviti to iskustvo“, poverio se Palmer.
„Laguna“ je odštampala ovaj roman pre nego što se pojavio u SAD.