Serija Ekovih dela započeta „Istorijom mitskih zemalja“

Serija Ekovih dela započeta „Istorijom mitskih zemalja“

Megaizdavač „Vulkan“ sa lancem istoimenih knjižara po drugi put je na beogradskjom Sajmu knjiga proglašen za najboljeg od strane novinara i to ne samo zbog apsolutno najvećeg broja naslova već pre svega zbog uređivačke politike u kojoj je mesto dobio i Umberto Eko čiji je serijal „otvorio“ spektakularnom “ Istorijom mitskih zemalja“.
Kako je medijima najavio jedan od trojice vlasnika “ Vulkana“ Nenad Atanasković, u planu im je da objave odabrana Ekova dela jer su uglavnom odavno rasprodata, a za ovog živog klasika uvek postoji interesovanje bez obzira što su neke knjige, kao što je slučaj i sa “ Istorijom mitskih zemalja“ za naše uslove skupe.
To nije izdavački hir već diretkna posledica uslova koje pred izdavače stavlja autor da knjige poput ove ali i „Istorije leopite“, „Istorije ružnoće“ budu opremljene luksuznim kolor ilustracijama koje su apsolutno neophodne sa razumevanje teksta.
Pored ova tri ilustrovana izdanja „Vulkan“ je planirao da objavi svih šest Ekovih romana („Ime ruže“, „Fukoovo klatno“, „Baudolino“, „Ostrvo dana pređašnjeg“, „Tajanstveni plamen kraljice Loane“ i „Praško groblje“) i to po dva svake godine a u planu je i njegov esej „O književnosti“.
Za poklonike Ekovog stavaralastva „Istorija mitskih zemalja“ je prava poslastica pošto je ovo prvi prevod ove jedinstvene knjige jer niko se do sada nije dosetio da načini sintezu koja bi obuhvatila sve najpoznatije krajeve koji nigde ne postoje osim u mašti onih koji su ih izmislili.
Eko je sve te izmaštane krajeve podelio u 14 poglavlja: ravna Zemlja i antipodi; biblijski krajevi; Homerovi krajevi i sedam svetskih čuda; istočnjačka čudovišta od Aleksandra da prezvitera Jovana; Zemaljski raj Ostrva blaženih i Eldorado; Atlantida, Mu i Lemurija; Poslednja Tula i Hiperboreja; Seobe Grala; Aklamut, Starac sa planine i asasini; zemlja Dembelija; Utopijska ostrva; Solomonova ostrva u Južna zemlja; Unutrašnjost Zemlje, polarni mit i Agarta; otkriće Ren le Šatoa dok se u 15. poglavlju bavi mestima iz književnosti i njihoovj istinitosti.
Kao ugledni naučnik, profesor univerziteta Eko je knjigu upotpunio indeksom autora, umetnika, listom ilustracija bez upućivanja na autore, spiskom filmskih scena, bibliografijom korišćenih prevoda, listom dela anonimnih autora, opastom bibliografijom i spiskom fotografija.
U predgovoru Eko upozorava da se u knjizi mogu naci ne samo zemlje već i imaginarna mesta poput kolibe sedam patuljaka ali i ostrva koja je Guliver posetio na svojim putovanjima, ili Fejginove jazbine iz kako ju je opisao Dikent u „Oliveru Tvistu“ ili stana Šerloka Holmsa u londonskoj ulici Bejker koji je tako detaljno dočaran u romanima Konanna Dojla da svake godine stotine hiljada posetilaca želi da ga vidi.
Iako znamo da su samo plod imaginacije pripovedača ili pesnika, još od drevnih vremena sanjarimo o mestima koja su možda postojala, kao što su Atlantida, Mu, Lemurija, Eldorado, Dembelija, tajno skrovište Svetog grala ili tajanstveno podzemno kraljevstvo Agarta.
Neka od ovih mesta podstakla su očaravajuae legende i inspirisala veličanstvena umetnička dela, druga su opsedala maštu lovaca na misterije ili čak podstakla putovanja i istraživanja toliko da su, sledeći svoju iluziju, ti strastveni putnici pronašli nove, stvarne zemlje i promenili tok istorije.
Od Homerovih epova do naučne fantastike, od drevnih mitova do savremenih stripova, čovek je neprestano izmišljao čudesne zemlje, projektujući u njih želje, snove, utopije, strahove ? previše smele ili previše teške za naš svet stvarnosti pun ograničenja.
Ova Ekova knjiga je osmišljena da čitaoca povede preko tekstova, ali pre svega ilustracija na jedno od najlepših putovanja u tmurne zimske dane.