Plesom u srcu Beograda do Noći istraživača
Tačno u podne, grupa od 40 mladih, plesala je na Trgu republike u Beogradu s ciljem da skrene pažnju na predstojeću 10. Evropsku Noć istraživača.
U iznenadnom plesnom performansu koji se, u četvrtak, odigrao na centralnom trgu u Beogradu učestvovali su deca i mladi uzrasta od 9 do 16 godina.
Na nezvaničnu himnu Evrope „Odu radosti“, trominutni ples je, kao flešmob, imao za cilj da privuče pažnju prolaznika i podseti da se u petak 25. septembra, po celom gradu, od 16h do 23h odigrava manifestacija besplatnog karaktera, pod imenom „Noć istraživača“.
Koreografiju potpisuje Ivana Tabori Obradović a u plesnom performansu formirane su dvogube i trogube DNK veze koji se potom završio „ispisivanjem“ slova NI i brojke 10, u susret simboličnoj desetoj manifestaciji.
Noći istraživača ima za cilj da pre svega mladima, približi posao istraživača i ukaže na sve načine na koje hrabri naučnici menjaju svet na bolje.
Upravo u godini kada se obeležava ovaj jubilej, Noć istraživača u Srbiji održaće se čak u deset gradova, u kojima će ulaz na sve događaje biti besplatan.
Povezana vest: Predstavljamo vam novo izdanje "Kreativnog centra" - UČIMO DA MISLIMO 1 - zbirku za uvežbavanje školskog gradiva iz predmeta srpski jezik, matematika, svet oko nas i građansko vaspitanje. Mlađa deca spontano koriste misaone veštine. Ona uče da budu samostalna istražujući, proučavajući okolinu, koristeći logiku i rasuđivanje, isprobavajući nove stvari i razmišljajući kreativno. Tokom sazrevanja i ulaženja u obrazovni sistem, njihova prirodna radoznalost i sposobnost instinktivnog rešavanja problema ne angažuju se onoliko koliko bi to bilo moguće. Često čujemo kako u redovnoj nastavi nedostaje materijala koji bi pomogao učenicima da nauče i razviju kritičko mišljenje kao jedan od oblika mišljenja višeg reda. Misaone veštine koje spadaju u kategoriju mišljenja višeg reda nisu veštine poput pamćenja informacija ili računanja sa poznatim podacima, koji se često koriste u mnogim nastavnim predmetima. To su veštine koje prožimaju kompletan nastavni proces, kao i vannastavne aktivnosti, veštine koje služe da se ono što je naučeno primeni u novim situacijama. U radnoj svesci Učimo da mislimo 1, u izdanju Kreativnog centra, nalazi se mnoštvo raznolikih vežbanja kojima se dete podstiče da mišljenje višeg reda primenjuje u rešavanju jezičkih, matematičkih, logičkih i drugih zadataka u mnogim nastavnim oblastima, ali i u svakodnevnim životnim situacijama. Knjiga Učimo da mislimo 1 namenjena je učenicima prvog razreda osnovne škole i sadrži: preko 50 pojmova čija primena utiče na razvoj mišljenja višeg reda; 150 zadataka koji će pomoći učenicima da nauče kritički i kreativno da razmišljaju; aktivnosti usmerene na pojam koji je ključan za pokretanje misaonog procesa; aktivnosti za sticanje praktičnog iskustva i povezivanje misaonih veština s realnim životnim situacijama. Polazna tačka svakog vežbanja u knjizi jeste reč koja je ključna za pokretanje misaonog procesa, kao i njena definicija. U tekstu zadatka ova reč je istaknuta, kako bi učenici uočili kada i kako upotrebljavaju datu misaonu aktivnost. Aktivnosti koje se nalaze u knjizi Učimo da mislimo 1 nisu onakve kakve su učenici vežbali u školi. Ove aktivnosti će im pomoći da njihov mozak radi na potpuno nov način. Pitanja su često takva da nemaju samo jedan tačan odgovor. Zato autori ove knjige ohrabruju male čitaoce da odgovaraju onako kako oni misle da je ispravno i na početku zbirke im nude deset izuzetno korisnih saveta za rešavanje zadataka. „Iako su sve misaone veštine važne, učenici najviše prakse stiču u uvežbavanju pamćenja, prepoznavanja, poistovećivanja i razumevanja. Zato se u ovoj knjizi fokusiramo na misaone veštine koje su zahtevnije za usvajanje, kao što su analiziranje, predviđanje, stvaranje, sastavljanje, organizovanje, procenjivanje, kreiranje, kritičko mišljenje i rešavanje problema. Ljudi sa razvijenijom veštinom kritičkog mišljenja ostvaruju veća postignuća, bez obzira na predznanje o datoj temi. Oni uspešnije stiču nova znanja i umeju da pristupe rešavanju problema. Istrajniji su i znaju kako da na produktivan način iskoriste poteškoće s kojima se suočavaju kako bi pronašli rešenje.“, ističu autori zbirke Učimo da msilimo 1. Ovde možete prelistati izdanje:
U Beogradu Noć istraživača se održava na nekoliko lokacija duž cele Knez Mihailove ulice (Galerija Progres – kolonade Privredne komore Srbije – Francuski institut – velika i mala galerija SANU – galerija Singidunum – Institut Servantes – Biblioteka grada Beograda), kao i u dvorištu Rektorata Univerziteta u Beogradu, Akademskom parku, Pedagoškom muzeju, ispod kolonada Hemijskog fakulteta i u tržnom centru Delta City.
Koordinatori Noći istraživača u Srbiji su Festival nauke, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu (UB) i Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Partneri ovogodišnje manifestacije su Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ UB, Fakultet za fizičku hemiju UB, Matematički fakultet UB, Institut Mihajlo Pupin, Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu, Univerzitet u Kragujevcu, kao i Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Kreativno edukativni centar, Centar za promociju nauke, NAUKOM udruženje naučnih komunikatora i Visoka tehnička škola strukovnih studija Zrenjanin.
Noć istraživača finansirana je iz programa „HORIZON 2020″ koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru pod-programa Marija Sklodovska Kiri.
Vidimo se 25. septembra, u Noći istraživača!
