Vladimiru Kecmanoviću nagrada Instituta „Ivo Andrić“ za roman „Osama“

Vladimiru Kecmanoviću nagrada Instituta „Ivo Andrić“ za roman „Osama“

Nagrada za životno delo Instituta „Ivo Andrić“ dodeljena je Matiji Bećkoviću, kome je priznanje pripalo ujedno i za nedavno objavljene „Tri poeme“, dok je najbolji roman u 2015. godini, po oceni žirija, „Osama“ Vladimira Kecmanovića, saopšteno je 6. januara na konferenciji za novinare.
O nagrađenima odlučivao je žiri u sastavu: prof. dr Jovan Delić (predsednik), Ranko Risojević i Maja Mandić.
Velika književna nagrada Instituta „Ivo Andrić“ dodeljuje se u dve kategorije – za ukupan doprinos srpskoj književnosti autora koji je u proteklih pet godina objavio zapaženo delo i za najbolji roman objavljen prvi put u Srbiji i Republici Srpskoj na srpskom jeziku od 1. januara do 31. decembra.
Nagrada se sastoji od povelje i novčanog dela, čiji će iznos biti saopšten na uručenju 8. januara u 13 sati u prostorijama Instituta „Ivo Andrić“ u Andrićgradu.
Obrazlažući odluku žirija, Delić je naglasio da je Bećković spojio, kao malo ko u svetskim razmrama, arhaično i moderno, zbog čega su „njegove poeme svetski fenomen, a ne neki epski srpski anahronizam, ograničen dijalektom i provincijskim međama“.
„Bećković je napravio nešto što je gotovo nemoguće u poeziji. Za poeziju se obično govori da je monološkog tipa, jednoglasna, a Bećković je unevši priču, kazivače, likove, učinio višeglašje. Ono što je najbolji roman ostvario u svetskoj prozi, on je to učinio u poeziji. Po tome je unikatan“, istakao je Delić.
Predsednik žirija uporedio je Kecmanovićev roman sa delima „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića i „Prokletom avlijom“ Ive Andrića, naglasivši da je autoru, poznatom po romanu „Top je bio vreo“, ponovo pošlo za rukom da napiše knjigu koja se čita i koja će se verovatno prevoditi.
„Bećković bi rekao: Nisi ti više mali, Vladimire Kecmanoviću, otkako je opalio onaj vreli top“, dodao je Delić.
Osnivač i direktor Instituita „Ivo Andrić“ Emir Kusturica primetio je da se u delima Bećkovića i Kecmanovića ukrštaju arhaično i moderno.
„Upravo u tom spoju moguće je tumačiti naš život i kulturu, zatečenu na tom putu ka Bliskom istoku i kuću na tom putu, često rušenu, a razlozi za njeno rušenje se nalaze u metaforama koje mogu samo da ciljaju pisci“, istakao je on.
Kusturica se osvrnuo na jezik u Kecmanovićevom romanu koji je „van standardizacije“, a koji razume svako ko govori srpski jezik.
„Jezik predstavlja ključ knjige, ispovedni ton bosanske čaršije sa neviđenim šeksirovskim zapletom. To je užasno tužna knjiga ispričana sa lakoćom. Njegov roman je kulturni događaj godine, jer se dvadeset i više godina posle završetka rata u Bosni nije pojavio roman koji je tako duboko otišao u tumačenje tragizma bosanskih muslimana“, istakao je Kusturica.
On je naglasio da će nagrada biti vrlo značajna, posebno kada se otkrije visina novčanog dela i dodao da nameravaju sledeće godine da je internacionalizuju.
„Sledeće godine ćemo razmatrati i knjige pisane na drugim jezima, jer je i život Ive Andrića zapravo almanah internacionalizma. Kada zavirimo u roman ‘Na Drini ćuprija’, možemo pronaći više nacija nego što ih danas živi u Njujorku“, rekao je Kusturica.
Rukovodilac Odeljenja književnosti Instituta „Ivo Andrić“ Aleksandra Vraneš podsetila je da je Institut počeo sa radom 28. juna 2014. i da su nagrada, kao i pravilnik, ustanovljeni 3. januara 2015.