Anketa Detinjarija: Najbolje knjige za decu u 2015. po mišljenju kritičara, bibliotekara i izdavača

Anketa Detinjarija: Najbolje knjige za decu u 2015. po mišljenju kritičara, bibliotekara i izdavača

I ove zime, portal Detinjarije je organizovao anketu među književnim kritičarima, dečjim bibliotekarima i izdavačima knjiga za decu, o književnoj produkciji za decu u godini koja je za nama.

Među brojnim i razovrsnim naslovima objavljenim u 2015. godini, ubedljivo se izdvojio roman Jasminke Petrović „Leto kad sam naučila da letim“, koji je većina sagovornika stavila na prvo mesto. Veoma visoke ocene dobili su i roman „Dođi na jedno čudno mesto“ Vesne Aleksić i „Čudesni doživljaji Azbučka Prvog u 30 slova“ Dejana Aleksića, kao i naučno popularni priručnik „Urnebesna fizika“ Svetislava Paunovića, Branka Stevanovića i Igora Kolarova, dok se od prevedenih izdanja, ističu se romani „Brat vuk“ portugalke Karle Maje de Almeidai i „Pustolovina na ostrvu ptica“ bugarskog pisca Aleksandra Sekulova.

„Koje knjige i autori su obeležili prethodnu godinu kada je dečija književost u pitanju?“ je pitanje na koje je u godišnjoj anketi Detinjarija odgovarilo 11 stručnjaka za dečiju književnost – književnih kritičara, bibliotekara i izdavača. Gotovo svi su na prvo mesto stavili knjigu „Leto kad sam naučila da letim“ Jasminke Petrović (Kreativni centar). Ovaj roman za mlade opisali su kao toplu i slojevitu međugeneracijsku priču, koja pokreće mnoge važne, teške i nezgodne teme uz pomoć humora (raspad Jugoslavije, pomirenje, ekonomska kriza). „Dugo se čekalo na tako dobar omladinski roman u Srbiji, ali i na tako autentičan uvid u proces zaceljivanja u postkonfliktnom društvu, ne pamti se da se o nekoj knjizi za decu ili mlade toliko pričalo“, rečeno je za roman Jasminke Petrović.

Knjiga „Dođi na jedno čudno mesto“ Vesne Aleksić (Kreativni centar), koja se bavi katastrofalnom poplavom u Obrenovcu predstavlja „izuzetnu kombinaciju lirike, mudrosti i društvene kritike“ a „Čudesni doživljaji Azbučka Prvog u 30 slova“ Dejana Aleksića (Službeni glasnik) su priča o caru koji uči da čita, „delo razdragano, maštovito“ koje „odiše nonsens humorom“. „Urnebesna fizika“ Svetislava Paunovića, Branka Stevanovića i Igora Kolarova „na beskrajno duhovit način nastoje da se mladi čitaoci do ušiju zaljube u ni manje ni više nego Njeno veličanstvo Fiziku.“

Kao najbolje dela stranog autora objavljeno u 2015. godini, najviše sagovornika izdvojilo je roman „Brat vuk“ portugalke Karle Maje de Almeidai (Kreativni centar), priču o neobičnoj porodici suočenoj sa ekonomskom krizom. Veoma dobro je primljen i roman bugarskog književnika Aleksandra Sekulova „Pustolovina na ostrvu ptica“ (Kreativni centar).

Od knjiga domaćih autora zapaženi su još i naslovi „Priče iz glave“ Vladislave Vojinović (Pčelica), koje kroz „odnos majke i ćerke pomažu da se snađemo u svakodnevnim životnim situacijama“, „Ne pitaj me kako sam“ Ivane Lukić (Kreativni centar) – zbirku crtica iz srednjoškolskog života u kojoj u prvom licu progovara široka lepeza likova, učenika završnog razreda jedne beogradske srednje škole. Tu su još i „Priča o Aždu i bostanu“ Gordane Timotijević i „Beogradska mumija“ Branka Miloradovića, kao i edicija „Deca čitaju srpsku istoriju“ Slobodana Stanišića (Pčelica)

Od prevedenih dela, pohvaljeni su i „Čarapokradice‟ Pavela Šruta (Odiseja), „Čudo“ autorke R.H. Palasio (Dereta), „Doktor Proktorov prdoprah“ Ju Nesbea (Odiseja).

Pročitajte na sajtu kompletne utiske kritičara, izdavača i bibliotekara o književnoj produkciji u 2015. godini.