Veče u Muzeju NP povodom 85. rođendana Maje Pliseckaje
U Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu, večeras je održan prvi program iz ciklusa „Jubileji“, povodom 85. rođendana slavne ruske balerine Maje Pliseckaje.
Svetska baletska legenda igrala je na sceni Narodnog pozorišta na samom vrhuncu svoje karijere, 1964. i 1965. godine, a prilikom poslednjeg boravka u Beogradu, 23. aprila 2007. na sceni nacionalnog teatra susrela se sa novinarima i našim baletskim umetnicima i evocirala uspomene na te dane.
U Beogradu je tada gostovala povodom autorskog koncerta svog supruga Rodiona Ščedrina, jednog od najvećih živih kompozitora današnjice. U ciklusu Velikani muzičke scene održan je koncert povodom 75. rođendana Ščedrina kao deo proslave upravo toliko godina velike dvorane Kolarčeve zadužbine.
O slavnoj ruskoj balerini čija je karijera trajala neuobičajeno dugo, čak 60 godina, govorile su baletske kritičarke Mirjana Zdravković, Milica Zajcev i prvak baleta, koreograf , baletmajstor i baletski pedagog Žarko Prebil, koji je pored profesionalnih imao i brojne privatne susrete sa velikom umetnicom od 1964. kada se upoznao sa njom u Narodnom pozorištu.
„Ona je mene izabrala kao partnera za izlaske po Beogradu, vrlo je pažljiva osoba u ličnim kontaktima, to sam posle po odlasku na specijalizaciju u Boljšoj teatar u Moskvi doživeo, ali profesionalno, sasvim je drugačija, znala je svoje vrednosti, govorila je „svet treba da bude srećan što ja postojim“, ispričao je Prebil.
Prema njegovim rečima apsolutna diva Pliseckaja je od početka karijere plenila genijalnom darovitošću, lepotom i snagom interpretacije.
„Ona je emocijama držala publiku opčinjenom, značaj koji je davala pozi, njen torzo neviđene lepote, muzikalnost i osećaj, sve to ju čini neponovljivom“, kazao je Prebil.
Nekadašnja primabalerina Boljšoj baleta rođena je 20. novembra 1925. u Moskvi. Poreklom Jevrejka, rasla je u umetničkoj porodici.
Njena majka je bila glumica nemog filma, ujak Asaf Meserer legendarni profesor Baleta, a tetka uz koju je odrasla, Sulamif Meserer, primabalerina Boljšog teatra.
Baletska karijera Pliseckaje od početka se razlikovala od drugih balerina,postavljena je kao solista odmah nakon diplomiranja. Zbog svoje crvene kose i upečatljivog izgleda, bila je glamurozna pojava na sceni i van nje.
Širom sveta postala je poznata i omiljena balerina po neobično visokim skokovima, gracioznosti pokreta i harizmi. Prvi veliki uspeh je doživela svojom interpretacijom „Umirućeg Labuda“, uloge koju je u svojoj dugoj karijeri igrala hiljadu puta.
Uprkos velikom talentu koji je posedovala i uspehu koji je ostvarila, Pliseckaja nije dobijala zaslužen tretman od strane uprave Boljšoj teatra. Bila je Jevrejka u antisemitskom okruženju, njeni roditelji su proterani, tako da joj nije bilo dozvoljeno da putuje u inostranstvo punih šest godina po stupanju u teatar.
Za život mlade umetnice značajna je 1958.godina kada dobija titulu „Zaslužnog umetnika ŠSR-a“ i venčava se za mladog ruskog kompozitora Ščedrina.
Godinu dana kasnije, ruski predsednik Nikita Hruščov joj je dozvolio da putuje i svet je imao prilike da vidi Pliseckaju u njenim najboljim ulogama u baletima „Labudovo jezero“ , „Uspavana lepotica“ , „Karmen“, „Don Kihot“.
Tokom karijere, kritičari su je videli kao naslednicu legendarne Ane Pavlove. Za nju su inscenirali poznati koreografi Rolan Peti i Moris Bežar. Poslednji put je nastupila 1996.godine kada je imala 70 godina, u koreografiji Morisa Bežara ‑Ave Maja“.
Muzej Narodnog pozorišta otvoren je pre dve nedelje.
