U operi Pjetra Maskanjija „Kavalerija rustikana“ koja će biti izvedena 14. maja (19.00) na Velikoj sceni pod dirigentskom upravom Đorđa Stankovića, ulogu Santuce prvi put pevaće prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, sopran Jasmina Trumbetaš Petrović.
„Ovo je uloga koja me je snažno dotakla, možda upravo zbog svoje ogoljene iskrenosti i emocionalne sirovosti. Nakon tri decenije pevanja likova koje krasi aristokratska drama, idealizam ili tragedija velikih razmera – od Elizabete, Amelije, Leonore, Aide, Toske, Madalene i drugih, pa sve do Turandot – susret sa Santucom doživljavam kao neki povratak iskonskom: ženi iz naroda, ranjenoj, ali snažnoj, prepunoj unutrašnjih lomova i strasti. Za razliku od drugih likova koje sam ranije tumačila i čija se drama odvija u palatama i idejnim sukobima, Santucina borba je ogoljena i do srži emotivna i iskrena.Turandot svoju ranjivost skriva iza ledene maske moći, Manon Lesko traga za ljubavlju kroz zanos i iluzije, ali Santuca traži istinu i priznanje u surovom, svakodnevnom svetu. Ona ne nosi ni krunu ni plašt, već bol žene koju ljubav vodi do ivice razuma. Njena drama nije ni politička ni mitološka – ona je suštinski ljudska, lična i duboko bolna. U zrelosti svog umetničkog puta, osećam da sada imam dovoljno životnog iskustva da osetim i izrazim njenu ogoljenu dušu koja traži istinu, ljubav i pravdu – ne samo glasom, već celim bićem“, kaže Jasmina Trumbetaš Petrović.
U „Kavaleriji rustikani“, za koju su libreto prema Vergiju napisali Tađoni-Toceti i Menaski, nastupiće i Janko Sinadinović, Dubravka Filipović, Aleksandar Stamatović i Željka Zdjelar.
U predstavi učestvuju Orkestar i Hor Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.
Koncertmajstor je Edit Makedonska, a šef Hora Nina Fuštar.
Scenograf i kostimograf Ivan Stefanuti, te dizajner svetla Robert Griti potpisuju se kao umetnički tim ove opere koja je premijerno izvedena 21. januara 2006. godine.
Režiju Ivana Stefanutija preneo je Mateo Maconi.
„Kavalerija rustikana“, praizvedena 1895. godine u Rimu, a čija se radnja odvija u selu na Siciliji, krajem 19. veka, donela je „pravu” i „uverljivu“ – istinitu priču iz naroda, o sicilijanskim seljacima i tako utrla put novom pravcu u operskom stvaralaštvu pod nazivom verizam.
Foto: Antonio Ahel/ATA Images
