“Večiti rat“ Džona Haldemena u izdanju Čarobne knjige

 

“Večiti rat“ Džona Haldemena u izdanju Čarobne knjige

Izdavačka kuća „Čarobna knjiga“ objavila je, u okviru edicije „Beskrajni svet fantastike“, jedno od vrhunskih dela naučne fantastike „Večiti rat“ Džona Haldemena, bez koga se ne može zamisliit ni jedna ozbiljna lista izdanja ovog žanra.

Haldeman (68) koji može da se pohvali da su mnogi pisci SF i fantazi žanra izašli iz njegovih kreativnih radionica, jer se tim poslom bavi već 40 godina, važi za jednog od najznačajnijih i najnagrađivanijih autora takozvane vojne naučne fantastike čiji je utemeljivač bio H.Dž. Vels sa „Ratom svetova“ (naslov sa kojim je „Čarobna knjiga“ otvorila svoju ediciju rezervisanu za ovaj žanr). Slavu mu je na samom početku knjižvne karijere doneo „Večiti rat“ (1974) ovenčan najvažnijim žanrovskim nagradama „Hjugo“, „Nebjula“ i “ Lokus“, a niz godina docnije dopunjen „Večitim mirom“. Roman je doživeo bezbroj izdanja (preveden je na 19 jezika), od kojih je poslednje iz 2008. kada je autor napisao da je to njacelovitija i kanonska verzija.

Svi su odmah prepoznali da je inspirisan ličnim iskustvom iz Vijetnama, pošto je njegov junak Vilijam Mandela student fizike koga nasilno mobilišu za intergalaktički rat između ljudske rase i Tauranaca. Roman je podeljen na tri dela, sa epilogom, a u prvom je Mandela redov oko 1970, u drugom narednik i u trećem poručnik, dok je u epilogu vest o rođenju njegovog sina 3143 godine. Nehumanost i besmisao rata u kome se niko ne pita ko ga je počeo i zašto se vodi, nemogućnost da se veterani uklope u život koji zatiču na matičnoj planeti koja se pretvorila u noćnu moru, čine ovaj roman bezvremenim i ne oseća se da je pisan pre četiri decenije.

Prema „Večitom ratu“ nastala je serija stripova i igrica, a režiser Ridli Skot („Blejd raner“) od 2008. radi na pripremanju filma prema ovom predlošku.

Haldemen piše eseje, objavio je dva avanturistička romana pod psudonimom, a sastavio je nekoliko antologija SF-a. Član je najvažnijih američikih udrženja pisaca, kao i Nacionalnog društva za kosmos, Instituta za istraživanje Kosmosa, a 2010. je dobio Nagradu za životno delo. Bitan podatak za njegovu književnu karijeru je da je diplomirao astronomiju, a zatim je radio doktorat iz matematike i kompjuterskih nauka koji nije dovršio, jer je 1967. mobilisan i upućen u Vijetnam. Kada se vratio, odabrao je da studira kretativno pisanje i od 1970. živi od svog pera. Ostao je večiti lutalica držeći predavanja širom sveta i tako je višestruko obišao Zemlju. Prema sopstvenim rečima, svakoga dana bez obzira gde se nalazi i šta radi, napiše određeni broj strana. Bibliografija mu je impresivna i tu je i nekoliko romana iz serije „Zvezdane staze“, a najbolje delo smatra trilogiju “ Svetovi“ koju je pisao od 1975. do 1992.