„Rune“, nordijska mitologija po receptu Dž. Haris

„Rune“, nordijska mitologija po receptu Dž. Haris

Engleska autorka Džoana Haris, poznata po svojim „francuskim“ romanima – „Čokolada“, „Liciderske cipele“ – osmelila se da zađe i u pomalo škakljivu teritoriju – književnost za mlade romanima „Rune“ i „Svetlost runa“ u izdanju „Lagune“.
Haris, koja je na Kembridžu studirala moderne i srednjevekovne jezike i 15 godina predavala jezik i književnost, debitovala je kao pisac 1989. sa „Zlim semenom“, ali je poslala slavna tek zahvaljujući trećem romanu, „Čokoladi“ prema kome je snimljen i istoimeni film sa Žilijet Binoš i Džonijem Depom koji je bio uspešan kako na blagajnama tako i kod kritičara.
Osim romana čija se radnja dešava u čarobnoj Francuskoj, Harisova je autorka i brojnih kratkih briča i francuskih kuvara.
Potaknuta željom da napiše roman epske fantastike u stilu Tolkina ili Gejmana, ali i ljubavlju prema mitologiji, Harisova je 2007. objavila „Rune“ o mladoj devojci koja otkriva da je nordijska mitologija itekako stvarna.
U „Runama“, Harisova izmaštava posledice Ragnaroka i kakav je život 500 godina posle kraja sveta. Stari bogovi su pali i javlja se nova religija, a devojčica Medi rađa se sa runom na koži što znači da je povezana sa nordijskim bogovima. Tokom romana ona se sprijateljuje sa Odinom, putuje sa Lokijem i biva umešana u pobunu Asija i Vanija.
„Svetlost runa“ dešava se tri godine kasnije. Medi otkriva da ima sestru bliznakinju Megi i dve devojke završavaju na suprotstavljenim stranama Odinove borbe da povrati ASgard. U drugoj knjizi se broj mitoloških likova značajno povećava, među kojima je možda najupečatljivija jedna od Lokijevih ljubavnica – Angrboda ili Zavodnica.
Kritika je relativno pozitivno primila knjige, a čitaoci – kako mlađi, tako i stariji koji se u duši i dalje osećaju kao deca, sa oduševljenjem – što zbog zanimljivih likova, mnoštva interesantnih podataka tako i zbog karakterističnog stila spisateljice.