tito i drugovi - i deo„Tito i drugovi“ Jožeta Pirjeveca u izdanju „Lagune“

Izdavačka kuća „Laguna“ pomno prati svetske trendove u izdavaštvu što pokazuje i njeno sve češće objavljivanje nefikcije, kojoj pripada i istoriografska studija vodećeg slovenačkog istoricara, akademika i ambasadora nauke Jožeta Pirjeveca „Tito i drugovi“.
Od prve Titove zvanične biografije koja je štampana 1952. čiji autor je bio njegov bliski pratilac svih godina rata Vladimir Dedijer pa do ove najnovije o Josipu Brozu, doživotnom predsedniku Jugoslavije i prvom i jedinom marašalu JNA napisano je stotinjak knjiga ali malo je autora iz bivših jugoslovenskih republika.
Poslednjih godina Tito je ponovo tema koja zanima Slovence i ova dvotomna studija za koju je predgovor napisala srpska istoričarka Latinka Perović je, prema njenim rečima, do sada najkompletnija njegova biografija.
U predgovoru Perovićeva podseća da je ime Pirjevca gotovo nepoznato u Srbiji, čak i u akademskoj javnosti i zato je pohvalila „Lagunu“ što je odabrala baš ovu verziju jer bi inače prošla neprimećena u Srbiji.
„U Sloveniji je knjiga kada se pojavila 2011 izazvala veliku pažnju i za dva meseca prodato je prvo izdanje u tiražu od 5.000 primeraka“, istakla je Perovićeva. Naglašavajući objektivnost i sveobuhvatnost ove monografije ona je rekla da je Pirjevec oslobođen krajnjosti, iako je „Tito i na prvi pogled veoma komplikovana i još uvek misteriozna ličnost i zato ga ne treba banalizovati“.
Za srpskog čitaoca je interesantno da je Pirjevec osvetlio ne samo lik Tita, već kao što kažu u naslovu i njegovih „drugova“: Edvarda Kardelja, Milovana Đilasa i Aleksandra Rankovića.
On nije zaboravio ni „mladu gardu“ kako naziva nosioce reformatorskih tendencija u komunističkoj partiji Slovenije, Hrvatske i Srbije početkom 70-ih godina prošlog veka.
Perovićeva smatra da autor daje neke od mogućih odgovora na pitanje zašto je do toga došlo i kako je Tito zaustavio promene unutar partije.
Knjiga pruža jedan do sada srpskoj javnosti nepoznati ugao gledanja na zbivanja tokom 35-godišnje Titove vladavine, koji dolazi iz Slovenije a iznenađujući su i nepoznati podaci o trojici najbližih Titovih saradnika kojih se tokom života distancirao – Đilas je završio u zatvoru, dok je Ranković zauvek sklonjen iz javnog života. Kardelj jedste bio povremeno skrajnut ali je on jedini ostao „u sedlu“ i sigurno bi bio TItov naslednik da nije umro pre njega.
Pirejevec, u velikog poglavlju posvećenom Kardelju (130 strana) otkriva da je on bio veliki slovenački nacionalista, da je još između dva rata sanjao o nezavisnoj Sloveniji, naravno pod komunističkom vlašću i nije se nikada pomirio što su neki pogranični delovi teritorije Italije i Austrije u kojima je uvek živela značajna slovenačka manjina zauvek ostali izvan njen teritorije…

Povezana vest:  Legendarni "RUSKI KOZACI" u Beogradu 4. aprila