Novi roman D. J. Danilova „Talasi beogradskog mora“

Novi roman D. J. Danilova „Talasi beogradskog mora“

Četvrti roman jednog od najboljih i najnagradjivanijih pesnika srednje generacije Dragana Jovanovića Danilova „Talasi beogradskog mora“, koji je objavio „Vulkan“, danas je predstavljen u mega knjižari Vulkana u Sremskoj ulici.
Knjiga je objavljena u ediciji „Putevi“ koju je pokrenuo i uredjuje je prof. dr Aleksandar Jerkov, a namenjena je za sva vredna dela savremne e književnosti koja ne treba prevoditi.
„‘Putevi’ su biblioteka u kojoj se velika tradicija modernizma kriza modernonsti i posmodernizam otvaraju za novi veki koji je već odmakao od svog početka i nije doneo nikakvo dobro nigde“, objašnjava „otac“edicije. Jerkov smatra da se od „užasa i brutalnosti veka velikih svetskih ratova stiglo u fazu podlog totalitarizma koji više liči na 19. vek nego na budućnost koju smo želeli“ .
„Ima li mesto za književnostu takvom vremenu?“ pita se on i dodaje da su “ Putevi“ pokušaj da se kaže da uvek ima mesta za književnost.
Njegov zaključak je da je „srpska književnost uvek bila bolja od svega drugog što smo stvorili“ i zato „svi putevi vode u književnost“.
Predstavivši autora kao velikog pesnika, ali i sve boljeg pripovedača, Jerkov je ocenio da je njegov novi roman „Talasi beogradskog mora“ jedno od najboljih proznih dela koje se pojavilo u 2013. godini, ali tek na kraju decembra, što ne znači da neće zadržati taj epitet i u novoj 2014.
Ne poričući da je poezija ostavila trag na prozu Danilova, Jerkov primećuje da se taj utičaj iz romana u roman smanjuje i tako je ovaj cetvrti pre svega urbani roman u kome se daje autentična slika gradjanskog života Beograda.
Svi su najbolji romani neka vrsta lutanja, smatra autor, ali od lutanja po nepoznatim i dalekim svetovima ponekad je uzbudljivije lutanje po Dorćolu i okolini, po sopstvenoj prošlosti i tudjoj nesreći koja u svakom trenutku može postati i svoja srfeća i tvoja kob.
Roman je, smatra urednik, i potraga za identitetom i o najvažnijem kvalitetu Beograda – da obezbedjuje slobodu pojedincima.
Autor je, nastavio je Jerkov, našao tragove urbaniteta u uličicama i stanovima, pustim trgovima i ruševinama nekadašnjih otmenih gradjanskih rezidencija i zato prica ima složenu unutrašnju stukturu otkrivajući do koje mere je pisac ovladao pripovedačkim jezikom.
Urednik je uveren da će roman ostati kao autentično svedočanstvo ovog našeg vremena i mentaliteta.
Danilov je zamerio nekim autorima prikaz što su roman uporedili sa Pavićevim delima, jer on smatra da ni je na istom tragu i da nije prikazao sukob izmedju oca i sina, već sučeljavanje, što ima potpuno drugo značenje.
Danilov je naglasio da je glavni junak „lovac na knjige“ i to je velika tema kojom su se bavili mnoog pisci u prošlosti.
Sebe je predstavio kao tradicionalistu koji poput Ezre Paunda traga za lepotom koja se krije i na mestima koja većina ne primećuje i ne doživljava na isti način.