Knjiga „Biti drugačiji“ Luke Mijovića, pesnika sa autizmom

Knjiga „Biti drugačiji“ Luke Mijovića, pesnika sa autizmom

Povodom Svetskog dana autizma, „Laguna“ je, kao svoj znak podrške ovom danu organizovala večeras u kafeu „Delfi“ promociju knjige „Biti drugaeiji“ Luke Mijoviaa, momka sa autizmom.
Prostor je bio pretesan da primi one koji su želeli da svojim dolaskom pruže podršku svima koji ulažu beskrajno puno vremena, truda i pre svega ljubavi, da iz dece sa autizmom „izvuku“ skrivene sposobnosti pokazujući ih u pravom svetlu kao ličnosti koje imaju tu vrstu hendikepa ali na drugoj strani mogu biiti genijalni ili izvanredno talentovani.
Takav je slučaj i sa Lukom koji je izvanredan pesnik, kao i sa njegovim prijateljima iz škole za autističnu decu „Anton Skala“ koji su svirali i pevali njemu u čast a na radost i divljenje publike.
Na promociji knjige koju je prepisala sa kompjutera, na kome piše Luka, njegova školska drugarica koja se osposobila da piše na samo njoj svojstven način, govorili su predsednica Republičkog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom Vesna Petrovia, direktorka kancelarije za osobe sa autizmom UN u Srbiji Irena Vojačkova Solorano, pisac Ljubivoje Ršumović.
Takođe su pored autora knjige i njegove mame Tatjane i sestre Maše bile prisutne dve njegove „dobre vile“, terapeutkinje Snežana Babović i Mirjana Kaluđerović koje su radile na njegovom opismenjavanju.
Urednik u „Laguni“ Dejan Mihajlović je izrazio zadovoljstvo što je ovako dragocena zbirka poezije predstavljena u knjižari“ Delfi“ i što je ovu akciju podržala ova izdavačka kuća jer je to, kako je istakao, bilo najprirodnije.
On je preporučio čitaocima da pročitaju predgovor autora, kome je pisanje jedini vid komunikacije jer tu može da se sagleda njegov svet u kome živi i veoma lucidno sagledava svet i ljude koji ga okruzuju.
Mihajlović je podsetio da je „Laguna“ aktivno učestvovala u obeležavanja Svetskog dana autizma 2008. kada je organizovala aukciju knjiga za opremanje jedne „senzorne škole“ neophodne za rad sa osobama sa autizmom.
Prema rečima predsednice Republičkog udruženja koje pre svega okuplja roditelje dece sa autizmom Vesne Petrović, ova knjiga koju je objavilo Udruženje ima za cilj da
široj javnosti pokaže da osobe sa autizmom imaju potencijala i da ih ne treba posmatrati kao hendikepirane.
Ona je objasnila da je opšta karakteristika ovog poremećaja smanjena mogućnost emocionalnog reagovanja na okolinu, poremećaj razvoja govora, nedostatak komunikacionih veština, kako verbalnih, tako i neverbalnih kao i repetitivnost u ponašanju. Zanimljiv je podsatak da je autizam četiri puta češći kod decaka nego devojčica.
Predstavnica UN je potvrdila da svetska organizacija čvrsto stoji iza svih akcija koje se vode u korist osoba sa autizmom i za nju je Lukina knjiga noiv uvid u ovaj poremećaj.
Ona je kazala da je prošle godine distribuirala jednu Lukinu pesmu, koja je objavljena u mnogim zemljama širom sveta baš povodom Svetskog dana autizma.
Mala Lukina sestra koju je u jednoj od svojih pesama nazvao „divlja Maša“ pročitala je jednu njegovu pesmu čija je poruka bila „koliko je prihvatanje dugoga važno i koliko smo zajedno jači“.
LJubivoje Ršumović, i sam pisac pesama za decu, konstatovao je da su Lukini stihovi „lepi, duhoviti, ali ono sto je najvažnije u njima jeste da je odlično prepoznao i opisao karakteristike ljudi oko sebe“.
„Dok sam ih čitao sećao sam se svog detinjstva i prepoznao mudre poruke koje sam slušao od deka i baka“, primetio je Ršumović i doda da mu je knjiga bila „terapeutska, ali ne samo za one slične Luki, već i za sve ljude da malo ozdrave“.
Lukin terapeut od njegove treće godine (sada ima 19) Kaluđerovićeva je ispričala da su pesme iz knjige ?Biti drugačiji“ nastale 2009. godine kao njegov način da izrazi svoja osećanja, da komentariše, da objasni, da nas nasmeje. Inspiraciju nalazi kako u svojim osećanjima tako i u dnevnim događanjima. Ona je rekla da je dosad napisao preko 500 pesama.
Direktorka škole koju pohađa Luka, Nataša Selić, u razgovoru za Tanjug je rekla da je ova škola na Senjaku prva na Balkanu otvorila specijalno odeljenje za decu sa autizmom daleke 1978. Od tada se svi, koji rade u njoj, stalno usavršavaju i prate najnovija dostignuća na ovom polju, pa su čak dolazili stručnjaci iz SAD da bi se upoznali sa njihovim metodina rada.
Kao diplomirani defektolog, Selićeva se požalila da ne postoje studije za rad sa osobama sa autizmom iako broj dece koja se rađaju sa ovim poremećajem vrtoglavo raste.
Ona je iznela podatak da se 1980. godina rađalo jedno dete sa autizmom na 2.500 novorođenčadi dok je 2013. taj odnos bio jedno dete sa autizmom na 68 novorođenih beba i to je prokomentarisala potrebom da društvo tom poremećaju posveti daleko veću pažnju od jednog dana u godini.