Ovacije za Teofiloviće i Tadića na Kolarcu

Ovacije za Teofiloviće i Tadića na Kolarcu

Braća Ratko i Radiša Teofilović i gitarista Miroslav Tadić u ponedeljak uveče vratili su se pred beogradsku publiku koncertom simbolično nazvanim „Zaboravljeni svet Balkana“ – jednoipočasovnim nesvakidašnjim putovanjem kroz muzičko nasleđe naših prostora – u ispunjenoj dvorani Kolarčeve zadužbine, odakle su ispraćeni sa zasluženim ovacijama, nakon dva bisa, saopštila je danas koncertna agencija Long Play.
Teofilovići i Tadić interpretirali su repertoar sa prvog zajedničkog albuma „Vidarica“ (2012), ali i brojne druge pesme.
Harmonija dvoglasnog pevanja, uz pratnju gitarskog virtuoza – kombinacija je koja je beogradsku publiku osvojila od samog početka koncerta. Koncert je krenuo od makedonskih tradicionala – „Ja izlezi stara majko“, „Snošti go vidov“. Prvi u nizu frenetičnih aplauza se prolomio pre nego što je trio majstora započeo kosovsku „Gusta mi magla“.
Kratko su se umetnici obratili publici, smatrali su da njihova muzika treba prevashodno da govori. U ambijentu Kolarca, gde je trio već nastupio početkom 2013, ona ima posebnu notu. Za ovakav koncert čuvena klasična dvorana pokazala se kao idealan prostor.
Nizale su se „A što ti je, mila kćeri“, „Rosna livada“, „Kraj potoka“, a među njima nova obrada sastavljena od dve teme – „Nedo le arna devojko“ i „Goranine“.
Jeste tradicija, ali ovo je, kako je objasnio Tadić, koji dugo već živi u Los Anđelesu, uvežbavano na moderan način – putem skajpa.
Ratko i Radiša su predahnuli dok je Miroslav instrumentalno izveo nešto što mu je, pre svega, jako dobro poznato kroz dugogodišnju saradnju sa Vlatkom Stefanovskim – „Kalajdžijsko oro“.
Uloge su se nešto kasnije zamenile, pa su Teofilovići u njima svojstvenom „a capella“ maniru izveli „Marijo, bela kumrijo“ i „Duni mi, duni, ladane“.
Publika raznolikog godišta osetila je i šum talasa („U dardina“/ „Zaspalo je siroče“, „Majko, igla i bičvica“) da bi se točak nanovo okrenuo ka Makedoniji, Kosovu…
„Stojane, sine“ bila je tema posle koje su se Ratko, Radiša i Miroslav prvi put poklonili publici, ali je sve zaista završeno tek posle dva bisa.
Kada je okončana „Kaleš bre, Anđo“ posetioci su prepoznali da to, ovoga puta, zaista jeste kraj i priredili su gromke ovacije vernim čuvarima muzičke tradicije Balkana.

PHOTO: Boris Vezmar