Kako je nemačka muzika uticala na svetske trendove?

Nemački bendovi i muzičari inspirisali su umetnike iz celog sveta i oblikovali mnoge muzičke stilove, kao na primer elektro-pioniri Kraftwerk, koji u Berlinu upravo počinju niz koncerata, ali oni nisu jedini.
Sedamdesetih godina svet pop muzike je bio čudnovato raznolik. Na top listama tih godina bili su disko i glem rok, pored legendarnih rok bendova poput Genesis i Pink Floyd, prenosi Dojče vele.
Tu je i pank, ali i umetnici kao što su Abba, Elton Džon, Flitvud Mek. Onda na scenu stupaju Nemci. U Zapadnom Berlinu, sastaju se umetnici koji su uglavnom posvećeni elektronskom zvuku, koji istražuju mogućnosti svojih sintisajzera, a jedna od tih grupa zove se Tangerine Dream.
Za bubnjevima sedi izvesni Klaus Šulce, koji je tokom vremena otkrio svoje interesovanje za sintetički zvuk i ubrzo se posvetio sopstvenim projektima. Godine 1972. izdaje prvi album „Irrlićt“ kojim postavlja naglavčake sve što se do tada moglo čuti. Šulc svoje delo naziva „kvadrofonična simfonija za orkestar i električne mašine“. Ritam je u pozadini, ođednom su tu zvučni pejzaži i psihodelični zvučni tepisi.
Sve više muzičara, širom sveta, zainteresovalo se za ovog čudaka iz Nemačke. Tako je, na primer, došlo do saradnje sa poznatim japanskom „elektroničarem“ Stomuom Jamašitom.
Njegov album „Gonastao“ je pod velikim uticajem Šulcea. Zvuk Klausa Šulcea je početak nove ere u muzici i on će se razvijati dugi niz godina i biti osnova za mnoge današnje stilove elektronske muzike – od ambijenta do transa i tehna. Za mnoge je Šulce čak „Kum tehna“.
I u Diseldorfu su dva muzičara sa sintesajzerima u potrazi za novim muzičkim horizontima: Ralf Hiter i Florijan Šnajder koji osnivaju duo Kraftwerk. Oni angažuju nekoliko muzičara, prave dva albuma koji odmah privlače pažnju.
„Veliki prasak“ se dešava izlaskom trećeg albuma „Autobahn“ koji je proizvoden isključivo elektronski i smatra se prvim elektro-pop albumom.
Elektronska muzika kakvu poznajemo danas, nezamisliva je bez Kraftwerka, slažu se muzičari i stručnjaci. I lista onih koji kažu da ih je Kraftwerk inspirisao, veoma je duga: Dejvid Bouvi, Depeće Mode, Duran Duran, Mobi i New Order.
Francuski elektronski duo Daft Pank doveo je do savršenstva ideju Kraftwerka – da se na sceni predstavljaju kao „ljudi-mašine“.
Duo Kan je osnovan 1968. u Kelnu, na basu jedan od učenika Štokhauzena, Holger Čukai i na bubnjevima džez muzičar Jaki Libecajt.
Od samog početka je bilo jasno da neće svirati uobičajeni rokenrol, pošto napuštaju kalupe, improvizuju, ugrađuju etno muziku, kasnije i razne zvuke i elektroniku.
U Nemačkoj ta muzika prolazi samo kod avangarde, a na tržištu se teško probija.
Tek 1975. napravljen je ugovor sa jednom velikom izdavačkom kućom i tek posle mnogo godina, muzičari iz celog sveta otkrivaju Kan.
Indi i alternativni bendovi poput Portished, Radiohed, Sonic Yjouth, navode muzičare iz Kelna kao važan impuls za svoje stvaralšstvo.
Trijumf benda Scorpions počinje sredinom 70-ih. Prvo su osvojili Englesku, nastupajući kao predgrupa velikih rok bendova kao što su Kiš ili Juraja Hip.
Album „Virgin Killer“ je 1976. u Japanu bio zlatan, nakon čega je rasprodata i Nipon turneja. Tri godine kasnije, bend je pokušao da se probije u Sjedinjenim Američkim Državama, nastupom na festivalu pred 60.000 ljudi – pored AC/DC i Aerosmitha.
Na prvoj svetskoj turneji Scorpionsa, 1982. kao predgrupa nastupa Iron Maiden.
Album „Love at first Sting“ katapultirao je bend 1984. godine na nebo „metal scene“.
Ploče se prodaju u ogromnim tiražima, na koncerte dolazi i do 400.000 posetilaca. Kao predgrupe sviraju Metallica i Motorhead – s tim što im menadžeri poručuju da dobro obrate pažnju na nastup tog nemačkog benda, kako bi znali kako moraju da se ponašaju na bini.
Najpoznatija balada „Wind of Ćange“ je postala zvučni simbol pada Berlinskog zida i kraja Hladnog rata.
Širom sveta ima obožavalaca „nove nemačke tvrdoće“.
Ramštajn (Rammstein ) je samo u SAD prodao više od dva miliona primeraka albuma „Čežnja“ (Sehnsućt). Dva puta su nominovani za Gremi.
Rammstein je za mnoge, konačno nešto zaista nemačko. Sviđa im se teški zvuk, mada tekstove isprva ne razumeju. A onda fanovi uče i na uvek rasprodatim koncertima gromko pevaju: „Aćtung! Verboten!“ (Pažnja! Zabranjeno) ili „Heirate mić“ (Udaj se za mene).
Mnogi drugi muzičari iz Nemačke smatraju se posebno uticajnim i inspirativnim. Depeće Mode se intenzivno bavio zvukom benda Einsturzenden Neubauten – eksperimentalnim muzičkim projektom iz Berlina.
Bend oko pevača Bliksa Bargelda koristi više otpad nego instrumente za stvaranje i oblikuje takozvani industrijski zvuk.
Sven Vet je jedan od prvih tehno di-džejeva. Tehno iz Nemačke pojavio se u ranim 90-im i brzo je osvojio ceo svet, međutim koncept ne potiče iz Nemačke. U novom pravcu su spojeni različiti muzički stilovi poput Ćicago House, Electronic Body Music ili elektronska avangarda.
Sven Vet je sve to iskombinovao i još je jedan od najbolje plaćenih di-džejeva na svetu.
Frank Farijan je 70-ih godina svetu donosio disko zvuk. Prvo je sa Boni M osvojio međunarodnu publiku, a potom pod ugovor uzima američku pevačicu Donu Samer i proizvodi sa njom nekoliko disko klasika.
Krajem 80-tih, on i njegov pop duo Mili Vanili postižu ogroman međunarodni uspeh i čak su dobili i Gremi. Međutim, potom se ispostavilo da je sve bilo laž i prevara: Mili Vanili su pevali na plejbek, a Gremi im je oduzet.