Shakatak na Nišvilu 2016

Shakatak na Nišvilu 2016

Nišville jazz festival je već uveliko ušao u fazu konkretizovanja dogovora sa muzičarima koji će nastupiti na narednom izdanju. Jedan od sastava sa kojim je potpisan ugovor je legendarni britanski jazz-funk band „Shatakak“ – jedan od prvih ove orijentacije koji se čak 12 puta našao na britanskoj listi singlova, dok su kompozicije „Night Birds“ (1982) „Down on the Street“ (1984) ušle čak i u Top 10. Shakatak će na Nišvilu 2016 nastupiti u subotu 13. Avgusta.

U „kućnom magazinu“ čuvenog londonskog „Ronnie Scot“ kluba nedavno je napisano da „muzika ovog benda i dalje sija tako jasno kao na prvo slušanje. Shaktak nije samo bend – oni su bili soundtrack naših života“. Grupa je osnovana 1980. godine sadašnju postavu čini čak četiri originalna člana: Bill Sharpe (klavijature), Jill Saward (vodeći vokal, udaraljke i flauta), Roger Odell (bubnjevi) i George Anderson(bas), koji na koncertima (uz dodatak još par muzičara), na koncertima zvuče ništa manje uzbudljivo nego pre više od tri decenije. Takozvani „Shakatak paradoks“ leži u činjenici da je grupa od samog starta istovremeno imala i kultni, takoreći underground statust kod ljubitelja jazz-funk žanra, a zahvaljujući, pre svega, melodičnim hitovima – bila prepoznata i od strane šire publike. Na singlu „Day by Day“ iz 1985. godine gostovao im je jedan od rodonačelnika jazz-funk žanra, pevač Al Jarreau.
Tokom karijere duge 35 godina, grupa Shakatak je objavljivala praktično jedan album godišnje, a nešto manje od trećine njihovog opusa čine albumi objavljeni samo u Japanu, što je posledica njihove ogromne popularnosti i na dalekom istoku, a posebno u „zemlji izlazećeg sunca“. Za svoj nastup na čuvenom Tokijskom festivalu (u ništa manje poznatoj dvorani „Budoken“) osvojili su srebrnu nagradu, a među priznanjima koja su dobili je i šest uzastopnih japanskih „gremija“ za najbolji internacionalni instrumentalni album. Grupa i dalje uživa veliku popularnost i u Južnoj Americi, a kada je reč o „kolevci džeza“, dva albuma grupe Shakatak su tokom devedesetih stigla do prvog mesta Contemporary jazz top liste.
Jedna od katakteristika grupa je da njihovi koncerti po kvalitetu izvodjenja i produkcije nisu nimalo zaostajali za studijskim izdanjima, što se može proveriti preslušavanjem više albuma uživo koje su objavili tokom karijere. Među njihovim nastupima (koji se verovatno mogu meriti i četvorocifrenom brojkom), treba izdvojiti koncert „East meets the West Border“ održan povodom ujedninjenja Nemačke 1989. godine, kao i koncert pred 250.000 ljudi u Kejp Taunu povodom proslave novog milenijuma.
Klavijaturista sastava Bill Sharpe realizovao je poslednjih godina čak dva zajednička albuma sa čuvenim jazz klaviristom Don Grusinom, a da Shakatak nije „samo“ muzička grupa govori i podatak da je prvi gitarista Keith Winter, koji je sredinom devedestih zbog ozbiljnih zdravstvenih problema morao da napusti bend i dalje ostao uz svoje prijatelje kao dizajner i web master oficijelnog sajta www.shakatak.com.