Trideset godina od smrti rege ikone Boba Marlija

Trideset godina od smrti rege ikone Boba Marlija

 

Svetska ikone rege muzike, Jamajčanin Robert Nestla Marli, poznatiji kao Bob Marli umro je pre tačno 30 godina, 11. maja 1981. godine, ostavivši za sobom nezaboravne pesme kao što su „One love“, „No woman no cry“, „Three little birds“ i mnoge druge.

Ljubitelji rege muzike ovih dana se podsećaju poruka i muzike Boba Marlija, verovatno prve svetske muzičke zvezde poreklom iz neke zemlje trećeg sveta koji je svojom muzikom jasno pozvao na borbu protiv nepravde, braneći siromašne i ugnjetavane.

Rođen 6. februara 1945. godine od belog oca i crne majke, Marli je popularizovao rege muziku van granica Jamajke i jedini je rege muzičar koji je stekao status svetske superzvezde. Album-kompilacija „Legend“ izdat tri godine posle njegove smrti je najprodavaniji rege album na svetu i prodat je u 25 miliona primeraka.

Marli, koji nikada nije upoznao oca – britanskog mornaričkog oficira, odrastao je sa majkom u sirotinjskom delu Kingstona na Jamajci, gde je otkrio muziku crne Amerike zahvaljujući američkim radio stanicama.

Nasljeđe ropstva i svest o afričkoj domovini uvek se osećala u njegovoj muzici, čak i kad je osvojio sluššoce zapada. Prvi singl izdao je 1962. kada je imao 16 godine, a već iduće godine, zajedno sa prijateljima Banijem Livingstonom i Piterom Tošom forimra grupu „Vejlers“ (The Wailers).

Sa suprugom Ritom i „Vejlersima“ odlazi u SAD gde, iako katolik, postaje opsednut rastafarijanskom verom u koju i prelazi ubrzo po povratku na Jamajku 1966. godine i počinje da nosi svoje prepoznatljive „dredove“.

U decembru 1976. godine, dva dana pre koncerta koji je organizovao premijer Jamajke Majkl Menli u pokušaju da smiri tenzije u zemlji, Marli, njegova supruga i menadžer su ranjeni u napadu na njihovu kuću.

Veruje se da je pucnjava bila politički motivisana, jer su mnogi videli koncert kao Menlijevo prikupljanje političkih poena.

Marli je lakše ranjen i nastupio je dva dana kasnije. Kada su ga pitali zašto Marli je odgovorio:

-Ljudi koji pokušavaju da učine ovaj svet gorim ne uzimaju slobodan dan. Kako onda mogu ja?“

Posle tog koncerta, Marli napušta Jamajku i provodi dve godine u „samoegzilu“ u Engleskoj. Po povratku na Jamajku, na koncertu „Vejlersa“ 1978. godine Marli je na scenu pozvao Menlija i lidera opozicije Edvarda Seagu koji su se rukovali u pokušaju da zaustave nasilne obračune svojih pristalica.

Svojom muzikom nastojao je da prenese poruku ljubavi i mira i u junu 1979. godiune odlikovan je medaljom Ujedinjenih Nacija za mir.

Poslednji koncert održao je u Pitsburgu 1980. godine uprkos saznanju da se rak na nožnom palcu, posledica zanemarene povrede prilikom igranja fudbala sa novinarskom ekipom na turneji po Francuskoj, proširio na pluća i mozak.

Marli je umro u bolnici u Majamiju 1981. godine. Iako je bio u braku samo sa Ritom, iza sebe je ostavio 12 dece rođene iz vanbračnih veza.

Marlijevo telo prebačeno je na Jamajku i smešteno u poseban mauzolej u rodnom mestu. Njegovoj sahrani, koja je bila kombinacija običaja etiopskog pravoslavlja i rastafarijanstva, prisustvovali su najviši zvaničnici Jamajke i na hiljade njegovih obožavalaca.

Marli je ostao upamćen kao veliki borac za prava siromašnih i obesrpavljenih i jedan od najboljih muzičara svoje generacije. U Srbiji je čak dobio i spomenik i to u mestu Banatski Sokolac.