Na današnji dan – 9. maj

1502 – Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo) isplovio je iz španske luke Kadiz na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet. Kolumbo je umro 1506. u Španiji uveren da je na svojim putovanjima stigao u Aziju.
1788 – Britanski parlament je ukinuo trgovinu robljem.
1800 – Rođen je Džon Braun (John Brown), borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je čuveni napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osuđen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika.
1805 – Umro je jedan od najvećih nemačkih i svetskih pesnika Fridrih Šiler (Friedrić Sćiller). Veliku slavu stekao je dramama „Razbojnici“, „Don Karlos“ i „Vilhelm Tel“, koje su i danas na repertoarima svetskih pozorišta.
1850 – Umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak (JosephGay-Lušac), koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature.
1860 – Rođen je škotski pisac Džejms Metju Beri (James Matthew Barrie), autor knjige o Petru Panu.
1877 – Rumunija je proglasila nezavisnost, mesec dana nakon štoje sklopila savez sa Rusijom protiv Otomanskog carstva.
1901 – U Melburnu je otvoren prvi parlament Australije.
1911 – Grupa oficira, učesnika u dvorskom prevratu i ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića 1903, osnovala je u Beogradu tajnu organizaciju „Ujedinjenje ili smrt“ („Crna ruka“).
1926 – Amerikanci Ričard Berd (Rićard Byrd) i Flojd Benet (Floyd Bennett) prvi su preleteli avionom Severni pol.
1927 – Kanbera je postala glavni grad Australije umesto Melburna.
1931 – Umro je američki fizičar Albert Majkelson (Mićelson) koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907.
1936 – Italija je zvanično okupirala Abisiniju (Etiopija) i italijanskog kralja Vitorija Emanuela III (Vittorio Emanuele) proglasila abisinskim carem.
1945 – Nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel (Wilhelm Keitel) potpisao je u Berlinu završni dokument o okončanju Drugog svetskog rata. U ime saveznika dokument su potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder. Dokument o bezuslovnoj predaji Nemačke potpisan je 7. maja u Remsu.
1946 – Kralj Vitorio Emanuele III je abdicirao, a Italija je postala republika.
1948 – Komunistička partija Jugoslavije odbacila je optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila je Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak tadašnjeg sovjetskog bloka na Jugoslaviju.
1950 – Ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman (Robert Sćuman) uputio je poziv za pomirenje Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice Evropske unije. Šumanov plan je 1951. godine potpisalo šest zemalja. Ovaj datum obeležava se kao Dan evropskih integracija.
1952 – Širom Jugoslavije održani su masovni protesti zbog Londonskog sporazuma kojim je Zona „A“ Slobodne teritorije Trst pripala Italiji.
1960 – SAD su postale prva zemlja u kojoj su legalizovane pilule za sprečavanje začeća.
1976 – Ulrike Majnhof (Meinhof), vođa zapadnonemačke terorističke grupe „Bader-Majnhof“, obesila se u zatvorskoj ćeliji.
1978 – U parkiranom automobilu u centru Rima pronađeno je telo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, kojeg su teroristi „Crvenih brigada“ oteli 54 dana ranije.
1986 – Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj (Norgay) koji je sa Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem (Hillary) u maju 1953. Prvi osvojio „krov sveta“ Maunt Everest.
1993 – Počeli su sukobi Hrvata i Muslimana u Mostaru koji su doveli do podele grada na muslimanski i hrvatski deo. Muslimani I Hrvati su do tada bili saveznici u borbama protiv Srba u bosanskom ratu (1992-95).
1995 – Na kraju trodnevne proslave 50-godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Evropi i Dana pobede, svetski lideri pozvali su na globalno pomirenje. Centralne proslave održane su u Parizu I Moskvi.
1996 – Joveri Museveni (Yoweri) pobedio je na prvim predsedničkim izborima organizovanim u Ugandi posle 16 godina.
2001 – Predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici u Njujorku je uručena nagrada Instituta Istok-Zapad za svetskog državnika godine.
2001 – U haosu koji je na stadionu u Akri (Gana) nastao kada je policija bacila suzavac na razjarene navijače, 126 ljudi izgubilo je život.
2002 – U eksploziji nagazne mine tokom proslave Dana pobede, u južnoj ruskoj republici Dagestanu u gradu Kaspijsk, poginulo je 42, a povređeno je 150 osoba.
2004 – Čečenski predsednik Ahmad Kadirov i još 24 osobe poginuli su u eksploziji bombe na stadionu u Groznom, glavnom gradu Čečenije, tokom proslave Dana pobede.

Povezana vest:  Na današnji dan 7. decembar