Na današnji dan – 13. jun

Na današnji dan – 13. jun

323. p.n.e. – U Vavilonu je umro Aleksandar III Makedonski (Aleksandar Veliki), jedan od najvećih vojskovođa u svetskoj istoriji. Njegova legendarna ličnost bila je vekovima inspiracija likovnih umetnika i pesnika.

823 – Rođen je francuski kralj Karlo II Ćelavi (Charles), kojem je Verdunskim ugovorom 843. pripao zapadni i srednji deo franačke države (danas Francuska).

1381 – Pod vođstvom Vota Tajlera (Wat Tyler), u engleskim pokrajinama Kent, Norfok, Safok i Kembridžšir počeo je seljački ustanak protiv feudalaca, izazvan visokim porezima.

1811 – Rođen je književni kritičar i filozof Visarion Grigorjevič Bjelinski, osnivač realističke estetike u ruskoj književnoj kritici. Formulisao je teorijsku osnovu novog pravca u ruskoj književnosti nazvanog „naturalna škola“, a kao uzor isticao je Gogoljevo delo („Pismo Gogolju“, „Književne maštarije“).

1839 – Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Knez Milan je umro nekoliko nedelja nakon što je izabran za srpskog vladara, a namesnici su pozvali njegovog mlađeg brata Mihaila da preuzme presto.

1865 – Rođen je irski pesnik i dramski pisac Vilijam Batler Jejts (William Butler Yeats), uz Šoa (Shawa) i Džojsa (Joyce) jedan od najvećih irskih pisaca. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1923. („Oisinova lutanja“, „Vetar u trsci“, „Grofica Ketlin“, „Žuđena zemlja“).

1876 – Srpsko učeno društvo je za prvu ženu akademika izabralo slikarku Katarinu Ivanović.

1886 – Pod misterioznim okolnostima utopio se bavarski kralj Ludvig II (Ludwig), tri dana nakon što je proglašen umobolnim i svrgnut s prestola. Pod njegovim pokroviteljstvom, Rihard Vagner (Richard Wagner) je 1864-85. u Minhenu radio na reformi muzike i drame i izveo svoje čuvene muzičke drame „Tristan i Izolda“ i „Nirnbeški majstori pevači“.

1897 – Rođen je finski trkač na duge staze Pavo Nurmi (Paavo), koji je osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Oborio je 29 svetskih rekorda.

1899 – Rođen je meksički kompozitor i dirigent Karlos Čavez (Carlos Chavez), osnivač Simfonijskog orkestra Meksika. U svoje kompozicije uneo je obeležja meksičkog muzičkog folklora i instrumente meksičkih Indijanaca („India“, „Četiri sunca“).

1900 – U Kini je počeo tzv. Bokserski ustanak – pobuna seljaka i gradske sirotinje protiv stranog kapitala i domaćih feudalaca. Ustanak su u septembru 1901. ugušile evropske sile, Japan i SAD.

1917 – Sa 14 bombardera tipa „Gota“ Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put iz vazduha bombardovali London. Poginule su 162 osobe. Pre toga, napadi na britansku prestonicu su vršeni iz cepelina.

1943 – U bici na Sutjesci u Drugom svetskom ratu poginuo je komandant Treće divizije i član Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije Sava Kovačević. Posthumno je proglašen za narodnog heroja.

1944 – Prve nemačke rakete Fau-1 ispaljene su u Drugom svetskom ratu na južnu Englesku. Do kraja rata 1945. na teritoriju Velike Britanije palo je više od 1.000 raketnih bombi, od kojih 660 na London.

1953 – Državnim udarom na vlast u Kolumbiji došao je Gustav Rojas Pinilja (Gustavo, Pinilla), koji je diktatorski vladao do 1957. kada je u Kolumbiji vraćen demokratski režim.

1956 – Poslednji britanski vojnici napustili su bazu kod Sueckog kanala, kojim je Velika Britanija upravljala 74 godine. Upravu nad Kanalom preuzeo je Egipat.

1965 – Umro je jevrejski filozof i teolog Martin Buber, rođen u Austriji. Pred nacistima je 1938. pobegao u Palestinu i postao jedan od prvih profesora Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Zalagao se za zajedničku jevrejsko-arapsku državu („Priče rabi Nahmana“, „Ja i ti“, „Hasidske priče“, „Gog i Magog“, „Slike o dobru i zlu“).

1982 – Umro je kralj Saudijske Arabije Kalid ibn Abdul Aziz (Khalid). Nasledio ga je brat princ Fahd.

1983 – Američki vasionski brod „Pionir 10“ prošao je kroz orbitu Neptuna. To je bila prva letilica sa Zemlje koja je izašla izvan Sunčevog sistema.

1986 – Umro je američki klarinetista Beni Gudmen (Benny Goodmann), najpopularniji muzičar džeza tridesetih godina 20. veka. Jedan je od prvih muzičara među belcima koji se usprotivio rasnoj segregaciji i u svoj džez orkestar, osnovan 1934, uključio i crne muzičare.

1990 – Zbog neuspelog početka razgovora vlasti i opozicije u Srbiji (8. juna), u Beogradu je na Trgu Republike održan prvi protestni miting opozicije protiv vlasti Slobodana Miloševića.

1990 – U Bukureštu su poginule četiri, a ranjeno oko 200 osoba kada je policija pokušala da suzbije proteste studenata koji su se smestili u šatore u centru grada.

1992 – U organizaciji Udruženja kompozitora u Pionirskom parku u Beogradu, ispred zgrade Predsedništva Srbije, održan je „Miting klečanja“, u znak protesta protiv ratne politike predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

1994 – Severna Koreja je saopštila da se povlači iz Agencije za atomsku energiju UN i da više neće dozvoliti dolazak njenih inspektora u zemlju.

2000 – U Pjongjangu je počeo istorijski samit dve Koreje na kojem su predsednici južne i severne Koreje Kim Dae-Džung i Kim Džong-Il vodili razgovore o pomirenju dve države. Lideri dve Koreje sastali su se prvi put posle raspada jedinstvene zemlje 1948.

2002 – Na prvim slobodnim izborima u istoriji Avganistana za predsednika te države izabran je Hamid Karzai.

2003 – U Briselu je usvojen prvi nacrt ustava EU, 46 godina posle potpisivanja Rimskog sporazuma, odnosno osnivanja Unije.

2004 – Na izborima za Evropski parlament partija nemačkog kancelara Gerharda Šredera (Schroeder) pretrpela je najveći poraz od II svetskog rata, a francuska opozicija – socijalisti, velikom većinom glasova porazili su konzervativnu partiju predsednika Žaka Širaka (Jacques Chirac).

2005 – Umro je bivši komunistički lider Portugala Alvaro Kunjal, koji je 31 godinu predvodio komuniste. Bio je simbol otpora nekadašnjem fašističkom režimu Antonia Oliveire Salazara.

2006 – Umro je bivši irski premijer Čarls Hjui (Charles Haughey) koji je dominirao političkom scenom u Irskoj od 1970. do početka devedestih godina prošlog veka.

2012 – Bivši predsednik Tunisa Zine El Abidin Ben Ali osuđen je u odsustvu na 20 godina zatvora pred vojnim sudom u Tunisu, zbog podsticanja na nerede, ubistva i pljačke.