Na današnji dan – 12. jul
100. p.n.e. – Rođen je rimski vojskovođa, pisac i državnik Gaj Julije Cezar (Gaius Iulius Caesar), jedna od najčuvenijih ličnosti svetske istorije. Posle pobede nad suparnicima postao je diktator Rima. Ubijen je u zaveri pristalica republikanskog uređenja u Senatu 15. marta 44. p.n.e. kada je bio na vrhuncu moći. Njegovi zapisi iz galskih ratova spadaju u remek-dela rimske književnosti. Uveo je Julijanski kalendar kojim se i danas služe neke pravoslavne crkve.
1191 – Engleski kralj Ričard lavljeg srca (Rićard) zauzeo je u Trećem krstaškom ratu grad Akru, na obali Sredoizemnog mora.
1536 – Umro je holandski humanista, filozof i filolog Erazmo Roterdamski, kritičar papske države i zloupotrebe crkve. Svoje poglede na duhovne, crkvene i društvene prilike izneo je u satiričnom delu „Pohvala ludosti“, a njegov spis „De ratione studii“ prvi je sistematski program humanističkog školskog obrazovanja.
1543 – Engleski kralj Henri VIII (Henry) oženio se šesti, poslednji put, Katarinom Par (Catherine Parr), udovicom lorda Latimera.
1682 – Umro je francuski astronom Žan Pikar (Jean Picard). Prvi je precizno izmerio stepen meridijanskog luka i omogućio tačnije izračunavanje poluprečnika Zemlje. Pokrenuo je 1679. Astronomski almanah „Connaissance des Temps“.
1806 – U Parizu je formirana Rajnska konfederacija u koju je ušlo 16 nemačkih država pod protektoratom Napoleonove Francuske. To je značilo i kraj Svetog Rimskog Carstva Nemačke. Ukinuto je 6. avgusta, kada se Franc I Habsburg odrekao carske nemačke krune. Konfederacija se raspala 1813. nakon Napoleonovog poraza u bici kod Lajpciga.
1854 – Rođen je američki izumitelj i industrijalac Džordž Istman (George Eastman). Osnovao je kompaniju „Kodak“ koja je godinama bila najveća u svetskoj industriji kamera i filma.
1884 – Rođen je italijanski slikar i vajar Amadeo Modiljani (Modigliani). Dobar deo života proveo je u Parizu (1906-20), gde se uklopio u savremene likovne tokove „Pariske škole“, a proslavio se portretima i ženskim aktovima stilizovanim u izdužene forme.
1904 – Rođen je čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. Hrabro se suprotstavio uvođenju Pinočeove (Pinoće) diktature, a njegova sahrana se te, 1973. godine, pretvorila u manifestaciju čileanskih antifašista. („Dvadeset ljubavnih i jedna očajna“, „Pokušaj beskonačnog čoveka“, „Španija u srcu“, „Elementarne ode“).
1910 – U avionskoj nesreći poginuo je engleski proizvođač automobila i pilot Čarls Stjuart Rols (Charles Stewart Rolls), koji je s Frederikom Henrijem Rojsom (Frederick Henry Royce) 1906. Osnovao kompaniju za proizvodnju automobila „Rols-Rojs“.
1920 – Zvanično je otvoren Panamski kanal, šest godina pošto je kroz njega prošao prvi brod.
1941 – Nakon napada Nemačke na ŠSR u Drugom svetskom ratu, sovjetska vlada i Velika Britanija potpisale su u Moskvi sporazum o uzajamnoj pomoći i zajedničkoj borbi protiv nacističke Nemačke.
1941 – Na Cetinju je u Drugom svetskom ratu proglašena kvislinška suverena i nezavisna Crna Gora pod protektoratom fašističke Italije.
1960 – Francuska je priznala nezavisnost kolonija u Africi Dahomeja, Nigera, Gornje Volte, Obale Slonovače, Čada, Centralne Afrike i Konga.
1979 – Gilbertova Ostrva u Tihom okeanu stekla su nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Republika Kiribati, posle 87 godina britanske kolonijalne uprave.
1984 – Umro je pisac i diplomata Marko Ristić, istaknuti teoretičar beogradske nadrealističke grupe i jedan od predstavnika moderne i avangarde u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti između dva svetska rata. Od 1945. do 1951. bio je jugoslovenski ambasador u Parizu („Od sreće i od sna“, „Bez mere“, „Nox microcosmica“).
1993 – Zemljotres na severu Japana aktivirao je klizišta I pokrenuo džinovske morske talase – cunamije, od kojih je oko 200 ljudi izgubilo život.
1997 – Kubanska vlada je, nakon laboratorijskih ispitivanja, potvrdila autentičnost posmrtnih ostataka legendarnog gerilskog vođe Ernesta Če Gevare (Che Guevara), nađenih u Boliviji, gde je ubijen, a potom prebačenih na Kubu, na osnovu sporazuma vlada dveju zemalja.
1998 – Francuska je pobedom nad Brazilom (3:0) u Parizu u finalu svetskog fudbalskog prvenstva, prvi put postala prvak sveta u fudbalu.
2000 – U Topoli je umro princ Tomislav Karađorđević, sin kralja Aleksandra I i brat kralja Petra II. Njegova sahrana 16. jula u porodičnoj grobnici na Oplencu okupila je skoro celu porodicu Karađorđević koja je pobegla u inostranstvo na početku Drugog svetskog rata posle kojeg su nove vlasti kralju i članovima njegove porodice zabranile povratak u zemlju. Princ Aleksandar Karađorđević, sin kralja Petra II, vratio se s porodicom u SRJ 2001, a odlukom Savezne vlade porodici Karađorđević je dat na korišćenje Beli dvor na Dedinju.
2001 – SAD su objavile crnu listu zemalja koje ne suzbijaju trgovinu ljudima. Na tom spisku su bile 23 zemlje, uključujući Izrael, Grčku i Saudijsku Arabiju.
2001 – Bivši bugarski car Simeon II Saks Koburg prihvatio je kandidaturu za premijera. Na tu dužnost je zvanično izabran u parlamentu 24. jula.
2003 – Umro je legendarni saksofonista i džez kompozitor Beni (Benny) Karter. Tokom 60-godišnje karijere nastupao je s mnogim istaknutim džez muzičarima, a dela u njegovom aranžmanu izvodili su najslavniji džez sastavi koje su predvodili Djuk Elington, Beni Gudman, Čik Veb i Glen Miler.
2004 – Francuska i Irak obnovili su diplomatske odnose prekinute pre 13 godina zbog iračke invazije na Kuvajt.
2006 – U napadu na izraelski vojni punkt na granici Libana i Izraela gerilci Hezbolaha oteli su dva izraelska vojnika. Akcije Hezbolaha i žestok odgovor Izraela izazvali su novi rat u Libanu, koji je trajao do 14. avgusta kada je nastupilo primirje. Tokom sukoba poginulo je 1.100 Libanaca, mahom civila i 154 Izraelaca, uglavnom vojnika.
2008 – Umro je američki kardiolog i jedan od najpoznatijih svetskih hirurga 20 veka Majkl Debejki (Mićael DeBakey) koji je prvi izveo mnoge hiruške zahvate, poput ugrađivanja bajpasa. Tokom sedam decenija karijere uveo je nove hiruške metode lečenja i začetnik je moderne kardiološke hirurgije. Operisao je mnoge poznate ličnosti među kojima su i tri americka predsednika (Džon Kenedi, Lindon Džekson, Ričard Nikson), ruski predsednik Boris Jeljcin, jordanski kralj Husein, kao i holivudske zvezde.
2010 – Umrla je kubanska bolero povečica Olga Giljot (Guillot), prva latino zvezda koja je nastupala u Karnegi holu u Njujorku.
Leave A Comment