Na današnji dan – 20. januar

1265 – Prvi put je sazvan engleski parlament. Donji dom činila su dva predstavnika nižeg plemstva iz svake grofovije i dva građanina iz svih većih gradova, a Gornji dom baroni i vise sveštenstvo.
1612 – U duševnom rastrojstvu umro je Rudolf II, rimsko-nemački car od 1576. Njegova nesposobnost da izmiri rimokatolike i protestante u mnogome je doprinela tridesetogodišnjim verskim ratovima u Evropi.
1667 – Završen je trinaestogodišnji rat Rusije i Poljske, koji je izbio kada su pobunjeni ukrajinski Kozaci priznali vrhovnu vlast ruskog cara. Mirom u selu Andrusovu kod Smolenska, Poljska je bila primorana da Rusiji ustupi Kijev, Smolensk i deo Ukrajine na levoj obali Dnjepra.
1841 – Završen je Prvi opijumski rat Velike Britanije i Kine. Mirom u Nankingu poražena Kina je bila primorana da Britancima plati ratnu odštetu i da im prepusti Hong Kong.
1876 – U Cetinju je održana prva konferencija Crvenog krsta Crne Gore.
1887 – SAD i Havaji su sklopili ugovor po kojem su Amerikanci dobili pravo da Perl Harbur koriste kao pomorsku bazu.
1921 – Umro je srpski vojvoda Živojin Mišić, jedan od najboljih srpskih vojskovođa, vojni pisac i profesor na Vojnoj akademiji. Kao komandant Prve armije (1914-15) komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austro-ugarskom vojskom (1914) u Prvom svetskom ratu. Napisao je više vojnih dela, među kojima je najznačajnije „Strategija“ (1907).
1936 – Umro je Džordž V (George) britanski kralj od 1911. Tokom njegove vladavine Britanija je stekla (Versajskim ugovorom 1919) neke nemačke kolonije i mandat nad nekim turskim posedima (Severski ugovor 1920). Nasledio ga je Eduard VIII (Edward) koji je iste godine abdicirao.
1945 – Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin Roosevelt) inaugurisan je četvrti put za predsednika SAD, jedini u istoriji SAD koji je četiri puta biran za predsednika.
1945 – Umro je srpski vojvoda Petar Bojović, učesnik u svim ratovima od 1876. do 1912, kada je unapređen u čin generala. Od 1915. bio je načelnik Generalštaba, a u septembru 1918. Komandovao je srpskim snagama u proboju Solunskog fronta, posle čega je dobio čin vojvode.
1961 – Džon Kenedi (John Kennedy) je u 43. godini inaugurisan za predsednika SAD kao najmlađi šef države u njenoj istoriji.
1973 – U Konakriju je ubijen Amilkar Kabral (Amilcar Cabral), jedan od vođa borbe protiv portugalskog kolonijalizma u zapadnoj Africi, osnivač i generalni sekretar Afričke partije za nezavisnost Gvineje Bisao i Zelenortskih ostrva.
1981 – Ronald Regan (Reagan) je u 70. godini preuzeo dužnost šefa države, postavši najstariji predsednik u istoriji SAD.
1981 – Posle 444 dana u zarobljeništvu, iz ambasade SAD u Teheranu su oslobođena 52 američka taoca.
1984 – Umro je američki sportista i filmski glumac Džoni Vajsmiler (Johnny Weissmuller), prvi čovek koji je preplivao 100 metara za manje od jedne minute, tumač naslovne uloge u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928.
1987 – U Libanu je kidnapovan Teri Vajt (Terry Waite), specijalni izaslanik Kenterberijskog nadbiskupa. U zatočeništvu je proveo skoro pet godina.
1990 – U Beogradu je održan poslednji kongres Saveza komunista Jugoslavije (14. vanredni kongres SKJ). Zbog neslaganja u rešavanju ključnih problema jugoslovenske zajednice, slovenačka i hrvatska delegacija napustile su taj skup. To je bio kraj Saveza komunista Jugoslavije, a mnogi smatraju da je time počeo raspad SFRJ.
1993 – Umrla je američka glumica holandskog porekla Odri Hepbern (Audrey Hepburn), dobitnica Oskara za film „Praznik u Rimu“, ambassador dobre volje UNICEF-a („Doručak kod Tifanija“, „Moja draga ledi“, „Sabrina“, „Rat i mir“, „Ljubav popodne“).
1996 – Na izborima u Gazi i na Zapadnoj obali, održanim prema sporazumu Izraela i Palestinaca, vođa PLO Jaser Arafat (Yašer) postao je prvi demokratski izabran lider palestinskog naroda, sa 88,1 odsto glasova.
2000 – U Ankari su se prvi put od 1962. sastali ministry inostranih poslova Grčke i Turske.
2001 – Filipinski predsednik Đozef Estrada (Josef) povukao se sa vlasti pod pritiskom demonstranata i vojske, a 16. aprila se predao Specijalnom sudu za borbu protiv korupcije.
2003 – Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović dobrovoljno se predao Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine na Kosovu tokom 1999. godine. U februaru 2009. oslobođen je krivice i pušten na slobodu.
2005 – Vrhovni sud Ukrajine potvrdio je pobedu Viktora Juščenka na ponovljenim predsedničkim izborima.
2008 – U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji lider Demokratske stranke (DS) Boris Tadić ponovo je izabran za šefa države.
2012 – Umro je olimpijski šampion u skijaškim skokovima i najbolji škijaš Češke svih vremena Jirži Raška.

Povezana vest:  Na današnji dan 7. setembar