Na današnji dan – 2. mart

Na današnji dan – 2. mart

1459 – Rođen je holandski sveštenik Adrijan Floriszon (Adriaan Floriszoon) – papa Adrijan VI (Adrian) od januara 1522, jedini Holanđanin poglavar rimokatoličke crkve u njenoj istoriji. Umro je u septembru 1523, ne uspevši da ostvari zamisao o ujedinjenju evropskih zemalja u ratu protiv Otomanskog carstva.
1824 – Rođen je češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana (Bedrich), čije delo predstavlja uspešnu sintezu folklornog i umetnički doteranog muzičkog izraza. Utemeljitelj je češkog nacionalnog izraza u muzici i osnivač češke opere („Moja domovina“, „Prodana nevesta“, „Dalibor“).
1855 – Umro je ruski car Nikolaj I. Njegova autokratska I militaristička vladavina od 1825. završena je porazom u Krimskom ratu (1853-56), nakon čega je Rusija izgubila pravo da drži flotu u Crnom moru i podiže tvrđave na njegovim obalama, deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama.
1917 – Tokom Februarske revolucije u Rusiji, car Nikolaj II abdicirao je i formirana je privremena vlada Georgija Lvova. Car je potom zajedno s porodicom interniran prvo u Carsko Selo, a nakon što mu je Engleska uskratila azil, u Tobolsk. Kada je izbila Oktobarska revolucija carska porodica je premeštena u Jekaterinburg, gde je 1918. pogubljena.
1919 – U Moskvi je održan osnivački kongres Komunističke internacionale (Kominterna) kojem su prisustvovala 52 delegata iz 30 zemalja. Kominterna je odigrala značajnu ulogu u odbrani ŠSR-a, prve socijalističke zemlje, a mnogim partijama i pokretima pružila je ideološku, političku i materijalnu pomoć, da bi se u Staljinovo vreme pretvorila u centralističku organizaciju čije su članice bile obavezne da slede Staljinovu liniju.
1921 – U Francuskoj je umro bivši crnogorski kralj Nikola I. Tokom njegove vladavine od 1860. Crna Gora je vodila oslobodilačke ratove protiv Turske i stekla međunarodno priznanje i znatno proširenje teritorije (Berlinski kongres 1878). U novembru 1918. Velika narodna skupština u Podgorici zbacila ga je s vlasti I proglasila prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneti su u zemlju u oktobru 1989. i sahranjeni na Cetinju.
1931 – Rođen je ruski državnik Mihail Sergejevič Gorbačov, poslednji predsednik ŠSR, koji je posle preuzimanja vlasti 1985. otpočeo proces liberalnih reformi poznatih kao „glasnost“ I „perestrojka“. Okončao je razdoblje „hladnog rata“ sa Zapadom i doprineo slomu komunizma u zemljama istočne Evrope.
1943 – Počela je bitka u Bizmarkovom moru u Drugom svetskom ratu u kojoj su saveznički avioni potopili 12 japanskih ratnih brodova, sprečivši ih da dopreme pojačanja na Novu Gvineju. Tokom bitke poginulo je oko 4.000 Japanaca.
1949 – Američki kapetan Džejms Galager (James Gallagher) spustio se u bazu Fort Vort u Teksasu, okončavši prvi let oko Zemlje bez spuštanja. On je za 94 časa i jedan minut avionom „B-50“ preleteo 37.742 kilometra.
1956 – Francuska je priznala nezavisnost Maroka.
1962 – U Burmi je izvršen vojni udar pod vođstvom Ne Vina (Win). Vojni režim okončan je na isti dan 1974, kada je stupio na snagu novi ustav, a Burma proglašena socijalističkom republikom s predsednikom Ne Vinom.
1988 – Predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević, obraćajući se okupljenim Srbima sa Kosova ispred zgrade Skupštine SFR Jugoslavije, najavio je hapšenje albanskih lidera na Kosovu.
1994 – U Vašingtonu su predsednik bošnjačke vlade Haris Silajdžić, predstavnik bosanskih Hrvata Krešimir Zubak i minister inostranih poslova Hrvatske Mate Granić potpisali preliminarni sporazum o spajanju hrvatskih i muslimanskih teritorija u Bosni u federaciju sedam etničkih kantona.
1996 – Teškim izbornim porazom Laburističke partije australijskog premijera Pola Kitinga (Paul Keating), okončana je trinaestgodišnja vladavina laburista u Australiji.
1998 – Film „Titanik“ postao je prvi film u svetu koji je ostvario prihod od milijardu dolara.
2000 – Britanske vlasti su dozvolile bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu (Augusto Pinoćet) da napusti London i ode u Čile, odbivši zahtev Španije za njegovu ektradiciju.
2003 – Francuski predsednik Žak Širak (Jacques Ćirac) doputovao je u zvaničnu posetu Alžiru. To je prva poseta na najvišem nivou od kada je Alžir stekao nezavisnost od Francuske 1962. godine, posle osmogodišnjeg brutalnog rata.
2004 – U dva samoubilačka napada u Iraku na šiitske hramove tokom službe poginule su najmanje 143 osobe.