Na današnji dan – 13. avgust

Na današnji dan – 13. avgust

1521 – Španski osvajač Ernan Kortes (Hernan Cortes) zauzeo je i razorio, nakon tromesečne opsade, asteški grad Tenočtitlan (Meksiko Siti).
1624 – Francuski kralj Luj XIII (Louis) postavio je za prvog ministra kardinala Rišeljea (Risselieu).
1792 – Francuski revolucionari su uhapsili članove kraljevske porodice, tri dana nakon ukidanja monarhije i zbacivanja kralja Luja XVI (Louis).
1814 – Holanđani su ustupili Velikoj Britaniji Rt Dobre Nade.
1820 – Rođen je britanski muzikolog Džordž Grov (George Grove), autor „Rečnika muzike i muzičara“ (4 knjige 1879-89).
1826 – Umro je francuski lekar Rene Teofil Jasint Lenak (Theophile Hyacinthe Laennac), koji je 1819. izumeo stetoskop.
1863 – Umro je francuski slikar Ežen Delakroa (Eugene Delacroix), predstavnik romantizma u francuskom slikarstvu. Ilustrovao je Geteovog (Goethe) „Fausta“ i napisao „Dnevnik“ u kojem je izložio zapažanja o umetnosti („Danteova barka“, „Ulazak krstaša u Carigrad“, „Na barikadama 28. jula 1830.“).
1868 – U Peruu i Ekvadoru je počela serija zemljotresa u kojima je poginulo oko 25.000 ljudi.
1871 – Rođen je nemački revolucionar Karl Libkneht (Liebknećt) jedan od osnivača i vođa Komunističke partije Nemačke. Kao poslanik u Rajhstagu istupao je protiv nemačkog i međunarodnog imperijalizma i jedini je glasao protiv ratnih kredita u decembru 1914. Bio je jedan od vođa Novembarske revolucije u Nemačkoj 1918, ali je posle gušenja revolucije uhapšen i u januara 1919. ubijen zajedno s Rozom Luksemburg (Rosa Luxemburg).
1899 – Rođen je engleski filmski režiser Alfred Džozef Hičkok (Joseph Hitćcock). Proslavio se kriminalističkim filmovima i filmovima strave, koji su postali klasika u tom žanru („Ptice“, „Psiho“, „39 stepenica“, „Sever-severozapad“).
1902 – Rođen je nemački inženjer Feliks Vankl (Felix Wankel), izumitelj rotacionog motora, koji je po njemu dobio naziv. Prvu ideju za taj motor patentirao je 1929, a 1939. avion Mešeršmit 209 sa eksperimentalnim Vanklovim motorom postigao je svetski rekord u brzini.
1910 – Umrla je engleska medicinska sestra Florens Najtingel (Florence Nightingale), koja je u Krimskom ratu (1853-56) organizovala prvu ekipu za negu ranjenika, a potom osnovala prvu školu za bolničarke.
1912 – Umro je francuski kompozitor Žil Masne (Jules Mašenet), autor više od 20 opera („Manon“, „Verter“, „Don Kihot“).
1913 – Rođen je kiparski arhiepiskop Makarios III, vođa pokreta za nezavisnost Kipra od Velike Britanije i prvi predsednik te mediteranske zemlje od 1960. do smrti 1977. Bio je i jedan od istaknutih lidera pokreta nesvrstanih zemalja.
1914 – Francuska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj.
1923 – Mustafa Kemal Ataturk (Atatuerk), postao je prvi predsednik Turske. Tokom vladavine do smrti 1938. sproveo je radikalne reforme u zemlji približivši Tursku Evropi.
1927 – Rođen je kubanski revolucionar i državnik Fidel Ruz Kastro (Ruz Castro), pod čijim je vođstvom na Kubi svrgnuta diktatura Fulhensija Batiste (Fulgencio) i izvedena socijalistička revolucija.
1961 – Vlasti Istočne Nemačke zatvorile su granicu između Istočnog i Zapadnog Berlina kod Brandenburške kapije i počele izgradnju 155 kilometara dugačkog zida prema granici sa Zapadnom Nemačkom, koji je u narednih 38 godina bio simbol podeljene Nemačke i hladnoratovski simbol podeljenog sveta. Zid je probijen u novembru 1989, nakon čega se Nemačka ponovo ujedinila.
1964 – U Velikoj Britaniji izvršene poslednje smrtne kazne vešanjem dvojice zatvorenka u Liverpulu i Mančesteru, osuđenih na smrt zbog ubistva.
1993 – Više od 120 ljudi je poginulo kada se u Tajlandu srušio šestospratni hotel.
1998 – Švajcarske banke i jevrejske grupe postigle su sporazum kojim je predviđena suma od milijardu i 250 miliona dolara kompenzacije za žrtve holokausta u Drugom svetskom ratu.
2001 – Politički lideri Makedonaca i Albanaca potpisali su u Ohridu mirovni sporazum kojim su okončani višemesečni sukobi ove dve etničke zajednice u Makedoniji.
2009 – Umro je američki legendarni gitarista Les Pol (Paul) koji je svojom električnom gitarom promenio tok muzike. Dobitnik je dva Gremija za album „Les Pul & Friends: American Made, World Played“.