Na današnji dan – 29. mart

Na današnji dan – 29. mart

1461 – U najkrvavijoj bici Rata dveju ruža u Engleskoj, oko36.000 vojnika pod zastavom dinastije Jork (York) porazilo je kod Toutona, blizu Jorka snage od oko 40.000 vojnika dinastije Lankaster (Lancaster), osiguravši time engleski presto Edvardu IV (Edward).
1772 – Umro je švedski filozof i prirodnjak EmanuelSvedenborg (Swedenborg), autor mističko-teozofskog učenja o prirodi. Posle njegove smrti pojavila su se „Društva svedenborgista“, iz kojih je nastala Crkva Novog Jerusalima.
1809 – Švedski kralj Gustav IV (Gustaf) prisiljen je da abdiciraposle više poraza švedskih trupa u ratu s Danskom.
1848 – Počeo je trogodišnji rat Danske s Pruskom u kojem suDanci pretrpeli poraz i izgubili veliki deo teritorije na jugu poluostrva Jitland.
1849 – Velika Britanija je na osnovu sporazuma s maharadžom odLahorea anektirala Pendžab i pripojila ga Indiji.
1864 – Grčka je povratila suverenitet nad ostrvima u Jonskommoru, koja su bila pod kolonijalnom upravom Velike Britanije.
1867 – Velika Britanija je od Kvebeka, Ontarija, Nove Škotske iNju Branzvika formirala dominion Kanadu, u koji su 1878. uključene ostale britanske teritorije severne Amerike izuzev Njufaundlenda. Vestminsterskim statutom Kanada je 1931. postala nezavisna država britanskog Komonvelta, a konačne granice je dobila 1949. priključenjem Njufaundlenda.
1891 – Umro je francuski slikar Žorž Sera (Georges Seurat)osnivač I glavni predstavnik pokreta poentilizam (divizionizam).
1901 – U Australiji su održani prvi federalni izbori. Uprvom australijskom parlamentu najviše mesta dobila je Laburistička partija.
1912 – Engleski polarni istraživač Robert Falkon Skot (FalconScott) umro je od zime i gladi pri povratku s Južnog pola, gde je stigao 13. januara 1912, četiri sedmice posle Norvežanina Rualda Amundsena (Roald). Spasilačka ekipa je pronašla smrznuta tela članova njegove ekspedicije nadomak jedne od stanica za snabdevaje na Antarktiku, kao i njegov dnevnik u kojem je opisao agoniju svojih pratilaca.
1945 – SSSR je zvanično priznao jugoslovensku vladu Josipa BrozaTita, koju su prethodno priznale Velika Britanija i SAD.
1946 – Novim ustavom, Zlatna Obala, sadašnja Gana, postala jeprva britanska kolonija u Africi s afričkom većinom u parlamentu, ali je na punu nezavisnost čekala još 14 godina.
1956 – U Novom Sadu su osnovane Jugoslovenske pozorišne igre,“Sterijino pozorje“, povodom 150 godina rođenja i stogodišnjice smrti srpskog komediografa Jovana Sterije Popovića.
1967 – Porinuta je prva francuska nuklearna podmornica.
1972 – Bolivija je proterala 119 članova sovjetske ambasade u LaPazu, optuživši Moskvu da finansira levičarske pobunjenike.
1974 – Američki veštački  satelit „Mariner 10“ snimio je prvefotografije Merkura.
1982 – Umro je nemački kompozitor Karl Orf (Carl Orff), autorscenske kantate „Karmina Burana“. Napisao je knjigu „Muziku za decu“, namenjenu obrazovanju, i kreirao specijalne, jednostavne dečje instrumente koji se nazivaju Orfov instrumentarijum.
1990 – Premijer Australije Bob Houk (Hawke) dobio je izbore,postavši prvi laburista koji je četiri puta uzastopno osvojio položaj šefa vlade.
1997 – Bežeći pred nasiljem koje je zahvatilo zemlju tokomkrvavih nemira, više od 50 izbeglica iz Albanije utopilo se kada je njihov brod potonuo nakon sudara s italijanskim ratnim brodom u južnom Jadranu, u blizini italijanske obale.
2002 – U Moskvi je predstavljen projekat prvog u svetu kosmičkogaparata „S-21“ koji je namenjen kosmičkom turizmu.
2003 – Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da je Karlo(Carlo) Urbani, lekar koji je prvi identifikovao ozbiljni akutni respiratorni sindrom (SARS) umro od iste bolesti.
2004 – Na svečanoj ceremoniji u Beloj kući Severnoatlanskojalijansi (NATO) zvanično je pristupilo sedam istočnoevropskih država: Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka I Slovenija, čime je broj članica NATO povećan na 26.
2006 – Nigerijske vlasti uhapsile su bivšeg liberijskogpredsednika Čarlsa Tejlora (Charles Taylor) i izručile ga Međunarodnom sudu u Hagu, pred kojim je optužen za ratne zločine tokom građanskog rata u Sijera Leoneu i Liberiji od 1991. do 2001. godine u kome je poginulo 120.000 ljudi. On je prvi afrički lider kome će se suditi za ratne zločine pred međunarodnim sudom.